Просветни гласник

НАУКД И НАСТАВА

ног ледакао молеки.ша енергија течиости којом молекили спречавајуповратак у чврсто кохезионо стање. Обратно кад се килограм поде прн нули Делз. смрзне, онда. вода испушта примљену мплекилну енергију, која се претварау 79,25 калорпја слободне топлоте којом се околина загрева; вода прелази тада, пошто је ту своју молекилну енергију изгубила, у чврсто стање у облику у ком се према приликама буде затекла; а мањак молекилне еноргије при очвршћавању течности примећује се као повраћена кохезија чврстог стања. Овде је јасно, да вода при нули Целз. крије у себи 79,25 калорија више молскилпе енергије но лед при истој температури, да дакле лед и вода при истој температури не крију у себи исту коликоћу живе силе молекила; даље је јасно овде, да је топлота сасвим нешто друго него што је молекилна жива сила. — Исто је тако апсурдио замислити, да иста колико1>а воде при истој темиератури има у себи, као што Клаузије тврди, исту коликоћу молекилне живе силе, била опа у течном бнла у парном стању, јер со овом тврђењу противи екснериментална Физика, но којој се при развијању паре троши топлота из околине која се претвара у молекилну енергију, а ова се приказује у виду парпог напона очигледно представљепог по Далтону у празнинн барометарске деви; обратно кад се та пара кондензује, она губи свој напон, јер губи своју раније примљену молекилну енергију која со сад назад у топлоту нретвара и у околину као слободна топлота разилази. А и из простог искуства знамо, да се наглим иснаравањем производи хладноћа. С тога кад су вода и њена пара исте температуре, не могу оба агрегатна облика при истим коликоћама материје имати исту коликоћу молекилне живе силе, него ће прн истим условима увек бити више живе силе у парним молекилима него у течним. Тако има у себи грам водене паре при 100° Целз. 540 грам-калорија више молекилне енергије него вода у тсчном стању при истој температури, јер је оволнка топлота исиаравања воде при 100° Целз., т.ј. оволика је колнкоћа топлоте потребна да се претворн у енергију молекила тежинске јединице воде при овој температури ради произвођења брзине самосталног кретања молекила у простору, а која се енергија огледа у парном напону; а обратно, грам водене паре при 100° Целз., кад се при овој температури кондензује, изгубиће свој напон, јер ће изгубити 540 грам-калорија молекилне енергије, која се назад у слободну топлоту нретвара и коЈа је позната у физици под именом кондензационе топлоте водене паре при 100°. Дакле и из ових иримера види се, да топлота није оно што је жива снла молекила. — При потпуном сагоревању килограма угљеника постаје 8080 килограм-калорија слободне топлоте, која се зове топлота сагоревања угљеника. Угљеник крије у себи огромну коликоћу потенцијалне енергије у виду хемиске енергије која је постала од сунчеве топлоте, јер сунчева топлота лучн у биљци угљену киселину ослобађајући је од кисеоника, којом се приликом утрошена сунчева топлота на савлађивање