Просветни гласник

62

ПРОСВЕТНИ Г.1АС1ШК

отпора лрн поменутом лучењу скунља у угљенику као хемиска енергија; а ова се при сагоревању угљеника претвара назад у топлоту. Исто је тако нађено калориметриским путем, да се нри сваком хемиском спајању производи, а обратно при хемиском разлагању тронш топлота; произведена топдота при хем. спајању тежинске јединице материје зове се тонлота спајања, а утрошена топлота нрп разлагању теж. јединице материје зове се топлота разлагања; за исте материје нађено је, да је топлота спајања једнака топлоти разлагања. Овде се јасно огледа закон о одржању енергнје, по ком се при спајању хемиска енергцја претвара у топлоту, а обратно при разлагању топлота претвара назад у хемиску енергију. Ну да ли је у овим процеспма тонлота оно што је жпва сила молекила? Ово је апсурдно; нри сагоревању килограма угљеника ннје се могло 8080 калорија концентровати у молекиле постале угљене киселине нити у молекиле околног ваздуха, јер угљена киселина не показује никакву особиту одлику у коликоћи своје молекилне енергије као што је то случај у водене паре, а ваздух је лош спроводник; него се топлота развила и распрострла по простору одвојено од жнве снле молекила. Ако би у угљенику било воде, онда бп му се топлота сагоревања смањила сразмерно коликоћи развијене водене паре ради произвођења њеног нанона; у овом случају сагорели угљеник издао би својим продуктима сагоревања заједно са паром више молекилне енергије и за оволико мање топлоте, него кад би он био чнст; отуд је топлота сагоревања дрвета само 3000 калорија. Исто се тако и при свнма осталпм хемиским процесима мало дубљнм размишљањем може јасно увидети, да топлота није оно што је молекилна жива сила Ово је неколнко прнмера довољно, па да се стекне уверење о погрешности мишљења, да је топлота у маси тела жнва сила молекила. Ово је дало повода многшча на брзо после открића мех. теорије топлоте да поставе мишљење, да је топлота и у маси тела кретање етра, као што се за зрачну топлоту тврди. Тако је у педесетим годинама прошлога века био КесНепћасћег најзаузимљивији поборник мишљења, да је топлота у маси кретање етра. 1 ) По његову мишљењу материјални атоми су опкољени етром; материјални атоми владају привлачном, а етарски атоми одбојном силом; због привлаке материјалних атома етар је најгушћи на самој међи ових атома, а све ређи што је од овпх атома удаљенији; ако су материјални атоми СФерни, онда су СФерни и сви концентрични бесконачно танки етарски слојевн са центром у материјалном атому; матернјални атом са целом својом етарском љуском зове се динамида. Ретенбахер мисли, да је топлота радијално треперење етарских атома у динамиди, или згушњавање и разређивање етарске љуске матер. атома у радијалном правцу. Ио Ретенбахеру је апсодутиа темпе-

Ј ) ЛУиПпег, Ехрег. Рћуз1к III Вс1.