Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

63

ратура тела сразмерна живој снли етарских атома. — Ово је Ретенбахерова хнпотеза, исказана у најгдавнијим тачкама. Ну и ако је он у главном ногодио пут за усиешно решење питања о суштиеи спроводне тоидоте, ипак му је хипотеза морала насти, а поглавито из ова два разлога: прво, што је по њоговој хииотези треперење етра у маси тела уздужно, док се код светлости и зрачне топлоте нрема огледима чињеним при поларизацији морало усвојпти попречно треперење етра; друго, што се он служи застарелим појмовима о привлачним и одбојним силама који у физиди све јаче губе вредност. Данас пак све јаче нреовлађује мишљење, да и у топлотп у маси тела, или у тако званој спроводвој топлоти, свакако мора најглавнију функцију вршити треперење етра који поједине материјалне атоме опкољава, а из јаких разлога, што су према данашњем степену савршенства физичких наука природе светлости, зрачне топлоте и електрине квалитативно изједначене, сматрајући све ове појаве као последице трансвсрзалног треиерења етра, — те из ових разлога свакако нема битна узрока природу спроводне топлоте нарочито искључити из кола наведенпх трију појава. Али су творци мех. теорије топлоте ипак нашли разлога да спроводву топлоту од зрачне строго одвоје, ношто се зрачна топлота простире брзнном светлости, према којој је брзина простирања спроводне топлоте у материји сасвим незнатна; даље што се спроводном топлотом материја загрева, док зрачна тоилота може да прође кроз материју а да је и не загреје. Из ових разлога је изједначена по својој суштини природа лрачне топлоте са природом светлости. За спроводну тонлоту вели се, да је она жива сила материјалних молекила, у коју се морала примљена тонлота с поља преобратити, како би се могла подуже у маси задржати те да би се тело загрејало; а међу тнм унутрашњи етар масе пропустио би топлоту кроз масу са огромном брзином простирања етарског таласа, те с тога се онда топлота не би могла у телу задржати. Ово је мишљење о суштини снроводне топлоте, сем многих других разлога, ојачано и неједнаком диатерманцијом и ансорпцијом разних материја према зрачној топлоти и светлости, те с тога се вели да су молекили од пресудна утицаја на стање унутрагање топлоте тела. — Еако има и разлога и противразлога да се сироводна топлота сматра бпло за еиергију материјалних молекила било за енергију унутрашњег етра, то се данас обично сматра спроводна топлота као сложено кретање етра и материјалних молекила који своја кретања један другом наивменце саошнтавају. Ну како се према данашњем степену развића физичких наука енергија материјалних молекила не сме признати за спроводну топлоту, јер је искуством посведочено, да ће ири истој коликоћи примљене топлоте маса примити тим више праве топлоте у себи, што је мање утрошено на произвођење енергије материјалних молекила, — то се морамо и овде поклонити принципу јединства физичких сила и признати, да је