Просветни гласник

7(5

ИРОСВЕТНИ глдсник

и обавезно школовање, када је издао закон којим је протестанском свештенству ставио у дужност да се брине о народном образовању т.ј. да се сва деда школују. Закон је истина суров, јер је претио родитељима разним казпама, ограничавао им је родитељска нрава, јер по закону нико се није могао причестити ако није писмен, а међутим нико се није могао ни оженити ни удати, ни заклетву положити, ако се најпре није причестио; нико није могао добити дозволу да предузме ма какву трговину или занат, ако није писмен итд. Но кад су се ресултати тога закона показали добри, онда је сам народ својевољно подизао и отварао школе, или је од државе тражио за то помоћ, која је по могућству и давата. Такав, у многим односима, оригиналан народ, као што су Шведи, оригинално решава, у тешким приликама, и своје националне задатке. Пошто сељаци нису имали довољних средстава за отварање и издржавање школа, а држава, којој су се обраћали, такође није расиолагала довољним средствима којима би се помогло образовање сељака, то су Шведи дошли на ову оригиналну мисао: да, место скупоцене непокретне школе, отворе школу јевтинију, тако звану путничку школу, која је у Шведској имала најсјајнији успех, т.ј. припремила земљиште за оснивање сталне, непокретне школе и за сиремање персонала од педагошко образованих учитеља, па су но том известили државну власт, да је закон о општем и обавезном школовању неопходно потребан. Ако се узме у обзир да тамо од памтивека није ни бпло крепосног права, као кад се узме у обзир н демократски начин живота и њихова слободна политичка уређења, наћи ћемо да су и ти услови као год протестантизам лрипомогли да се у Шведској сви школују, да данас тамо, готово, и нема неписмених лица. 1842. год. потврђен је закон којим се заводи опште и обавезно школовање у Шведској. Тај, по државу, спасоносан закон учинио је то, да Шведска одиста заузима данас ирво место у свету ио образовапу у смислу његове свеопштности. За нас Русе, који смо од својих најближих суседа тако далеко изостали на путу културног развитка, биће најинтересантније да се задржимо на основном образовању. Нодатке узимамо из Ђ Кратког ирегледа данашњег стања народног образовапа у Шведској", који је нарочито за научни одељак Штохолмске изложбе написао г. Бергман, инспектор школа у Штохолму. Шведска народна школа добила је данашњу своју организацију краљевским указом од 20 јануара 1882 године; Народна се школа дели нп: 1) школу за млађу децу, 2) непотпуну народ. школу, 3) потпуну народ. школу, 4) продужну, односно грађанску и 5) вишу народну школу.