Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

75

год што су немачки учитељи помогли Германији да победе Француску и тиме уздигли понос војнички, тако су исто и шведски учитељи учинили и нешто више; т.ј. они су својој отаџбини помогли да победи најјачег непријатеља — незнање народно, које је шведски народни учитељ довео данас, при отварању своје национадне изложбе, у такво стање, да је са.да у Шведској и Норвешкој не само, готово, 100% писмених, него су чак и огромне масе, у свима друштвеним сталежима, образоване. Кад је уређење народве просвете у Шведској тако, да даје народу такав идеалан проценат школованих, онда је занимљиво знати, какви су узроци или особите историске прилике довеле ту државу до таквог сјајног стања народног образовања. Историја пислености Нрви од тих историских услова, као и у свома протестантским државама, јесте, без поговора, реФормација, којој су историски догађаји тако годили да се брзо укоренила у Шведској. Историја општег просвећивања становника те државе датира се од онога дана од када је истиснут католицизам — у XVI веку — а протестанство нроглашено као државна религија. Из историје шведске народне школе познато нам је каквог је удела у народној просвети имало католичко свештенство, које у средњем веку беше узело народно образовање под најам, н каквим се средствима борило против сваке прогресивне мисли у свима наукама, само ако су те мисли противречиде схоластичкој рутини католичког свештенства,- које је у средњем веку \век стајало на стражи и будним оком назило, да се просветне жишке не увуку у њихово паство, за које се оно тако јако брннуло, и да не изазову ма какав просветни покрет. Жалосни листови из историје народне просвете западно европских држава доказују, с каквом се муком требало борити против католичког свештенства и њиховог штетног утицаја на просвету. А када је на место католицизма дошло протенстанство са његовим слободним испитивањима у границама човечјег духа, одмах су човечје мисли ослобођене окова, којима их спутаваше католичко свештенство, народна просвета ноче се нагло ширити, те је убрзо и процветала и добар род донела. Протенстанству с његовим хуманим идејама особито се допало у Шведској, те се поче нагло ширити. Протенстански краљеви, почев од Густава Вазе, не само што су се својски заузимали за народно образовање, него су се и надметали ко ће више да распростре писменост у народну масу, и као резултат тих заузимања од стране краљевског престола био је тај, да се већ у другој четвртини седамнаестог века готово није могло наћи неписмено дете. Таква пријатељска, за народно образовање, краљевска заузимљивост толико је припремила земљиште, да је већ Кајоло XI 1686 године дошао на мисао, да заведе опште