Просветни гласник

ИАУКА И НАСТАВА

равнодушно понатпа према благу своје деце, онда, прво, такви су случајевп ретки и, друго, сматрају се као неморалпа појава. Школска година Да би свршпли са школском организадијом потребно је да изнесемо трајање школске године као и обим курса који у тесној вези стоји са школском годином. Школски одбори у сваком школском округу одређују трајање школске године споразумно са изаслаником општинским. При одређивању величине шк. године школски одбор мора да има у виду следеће прилике, ко.је он не може да измени: 1) Ако школа добија државну помоћ онда школ. година не сме бити мања од 8 месеци; 2) Дневни распоред часова удешава се тако, да у потпуним и непотпуним народ. школама не буде више од 6, а у школама за млађу децу од 5 часова; 3) Између свака два часа мора бити одморак, а од последњег часа пре подне до првог часа по нодне ђаци морају имати сахат или два сахата одмора; 4) У продужним народ. школама, које имају државну помоћ, школска година мора да има најмање 180 часова; 5) У вишим народним школама школска година не траје више од 24 недеље. Наставни програм Ма да свака народна школа има свој тачно одређен наставни програм ииак се он, у опште, мора слагати са нормалним програмом, који је прописао департамент црквених послова као упуство за предавање наставних предмета. У коме се обиму и који предмети предају у нормалним или потпуним шведским школама показаће нам овај наставни програм. 1) Наука ХришКанска почиње са библијским причама старога завета, за овим се учи кратки катихизис Лутеров са потребним тумачењем, до 60 нсалама Давидових и читање књига новога завета. 2) Матерпи језик. а) Правилно и брзо читање; б) причање садржине ирочитанога чланка; в) правилно писање; г) да зна ђак оне одељке из граматике који су неопходни ради успешног учења осталог школског курса, а сем тога да се ученици вежбају у писменим саставима у вези са лепим писањем. 3) Рачун. Рачунање са целим бројевима и разломцима у све четири рачунске врсте. Вежбање у решавању задатака. У продужној се школи, сем тога, учи још и књиговодство. 4) Геометрија. а) Тражи се да ђак уме нацртати и описати коцку, призму, пирамиду, ваљак, троугао, купу; б) мерење и израчунавање површина, линија и углова. 5) Земљоиис. Најглавнији појмови из физичког земљописа; земљопис своје отаџбине учи се опширно, а земљопис других културних држава учи се укратко. просветни иасник, књ. II., св. .1, 1902. 6