Просветни гласник

80

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

даје право на сведоџбу о свршеном курсу, онда је обавезан да и даље походи школу и настави учење. Напротив ако је ђак до одређеног узраста придобио довољно знања (која се по свршеном курсу траже ради издавања сведоџбе) онда се ослобођава обавезног похођења школе ма био и млађи од 14 година. Неспособну деду, по жељп њихових родитеља или старалаца, може школски одбор да ослободи обавезног похађања школе, но под условом да се та деда сваке годиие узимају на испит у присуству председника школ. одбора или једнога од његових чланова (у осталом за неспособну децу Шведи имају специјалне школе). Ако дете, које се приватно спремало код куће, на испиту покаже да зна више од својих вршњака којп иду редовно у школу, онда му се забрањује приватно учење и обвезује се да походи општу школу. Ако родитељи или стараоци као нпсу ради да им се деца васпптавају, нити се брину да им деца иду у школу, онда. им пастор напошиње родитељске дужностп према деци и саветује их да децу школују; ако родитељи или стараоци н после те напомене осгану при своме убеђењу, онда их ради обавештсња позивају у месну канзисторију; но ако и та мера не помогне, онда се приступа најстрожим законскпм мерама па им се деца одузимају и дају на васпитање неком другом лицу, а упорни родитељи по закону су дужни да својој деци шаљу издржање. Сиротну децу помаже школ. округ дајући им одело, обућу и сав школски материјал. На први поглед изгледа да је тај и такав закон о обавезној настави, са таким принудним мерама, сувише суров. Но закон треба добро проучити па ће се разумети. Заиста Шведи врло ревносно чувају благо свога подмлатка. Они се не устежу да у неким важним случајевима прибегну и принудним казнама, ма то било и у тако суровој Форми као што је ограничење власти родитељске или васпитачеве, ако су исти равнодушни или немарни према васпитању своје деце. Таква еурова мера којој се прибегава само да се задовољи закон обавезног школовања може да одведе наопаким закључцима, нарочито са стране противника обавезног школовања: да такав закон руши света родитељска права, да слаби покорност или уважење дечје ирема родитељима, да руши темељ породични, друштвени и државни и т. д. у оиште да такав закон води да се чине зла. Но ствар је у овоме: тај закон има у виду не толико родптеље и породицу, колико стараоце, Фабриканте и газде, који се корнсте радом и дечјом услугом. Таква су господа у истини само и могла да се јаве као рушиоци тога закона, па према томе и право је да искусе законске последице. У осталом сурова редакција тога закона остала је од 1842 годкад још не беше решено питање о Фабричним законима; међутим поред данашњег закона о Фабрикама и Фабрикантима, та је мера остала само као вепоправљен анахронизам. Ако се и нађе по који родитељ, који се