Просветни гласник

БЕ ЛЕШКЕ

БЕЛЕШКЕ ИЗ ШКЕ И ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Родитељи и децп. 1 ) — Материнска љубав појављује се и на најнижим стуињима људске егзисгенције, а родитељска љубав паспрам деце нојављује се чесго и код дивљака. За мерило етичног развића може послужити та околност, како се поступа с децом у породици н каквн су у опште тн дечји односи. На најнижим културним сгуињима дете је у неограниченој роднтељској власти. Отад нородице има над њим иотпуну власт; може га продатн или убнти, на да за то никоме не одговара. Како ће се с дететом иоступати, зависи од спољних односа, у којима жпви иородица или нлеме. Одбацивање деце к а да су у сувишку, а нарочито децо женске (владало је мишљење, да је умножавање женскога иола „социјално зло") скоро код свију дивљих и варварских, па и код неких само у неколико цивилизованих народа, находи своју иобуду ноглавито у невољи, која их на то нагони. Путна трупа дивљака, непрекидно изложена глади или непријатељском препаду, ослобођава се нејаке деце, старих и изнемоглих, јер јој они отежавају иоход и начин исхране. Код дивљака и варвара убијства деце падају махом на мужеве и очеве. Они у име нородице или и читаве трупе одлучују судбину новорођончади. У нашем „цивилизованом" добу ту улогу најчешће врше наиуштене мајке, које убијају своју децу нре из осећаја срама, но нз невоље. Лецки мисли, да је материнска љубав обично јача од невоље, али слабија од стида и срама. Он то своје мишљење оснива на томе разлогу, што су ретка убијства деце у земљама, где се ваибрачне мајке не осуђују строго. Но на жалост, материнску љубав слаби, на и цоништава невоља и претежак рад, као што имамо довољних нримера за то из обичног живота. — У „Методи социјалне реФорме" Жевон (Јеуопз) вели: Жене дивљака у томе погледу боље поступају од наших наиуштених мајака и фабричких раденица. Трупа дивљака стара се о детету, када му буде допуштено живети, докде код нас Фабрички радовн деле дете од мајке. У државама старога века одржавало се мишљење, да отац има апсолутно нраво, а Грци још мишљаху, да ће се држави најбоље иослужити ограни-

Ј ) Једна глава из Хевдиигове »Етике.«