Просветни гласник

16*

КОВЧЕЖИЂ

243

који сварују желатину, за тим оксидазе што се находе у многим биљпим соковима. Најважнија особина исцеђена сока од квасда у том је: да нреведе шећер у алкохолно врење, и то тршчани, сладни, грожђани и воћни шећер, само не лактозу и манит. При томе може бити шећерни раствор веома концентрисан. Тако н. пр. при нешању 10 см. 3 шећерног раствора, чија је садржина у шећеру 75°/ 0 , на температури од 30°, са 10 см 3 свежег сока од квасца наступа врење после 10 минута и траје кроз неколико дана. Још брже наступа врење и развијање гасова, кад се растворе 5 гр. спрашена тршчаног шећера у 15 см' исцеђена сока. Количина добивеног алкохола и угљен-диоксида при врењу без ћелица из тршчаног шећера одговара нриближно Геј-Л.исаковој једначини врења. Иротивнички разлог, да у исцеђену соку има можда делића и остатака живе пласме, који изазивљу врење, Бухнер иобија тим, што исцеђевина дела као маја и онда, кад јој се дода арсенаста киселина, тај отров за пласму; сем тога што не губи учин маје ни тада, кад се потпуно осуши. „Сви моји закључци почивају на експерименталној основи — изјавио је Бухнер на конгресу — и оба главна представника двеју теорија врења, Пастер и Л.ибиг, имају право ; Пастер у толико што нема цимазе без организама, а Либиг у толико, што се свако врење започиње, на крају крајева, енцимом." Теорија врења ступила је, услед ових радова Бухнерових и његових претходника, у нову Фазу; ну свакако ће требати још даљих, нових истраживања, те да се досадашњој, виталној теорији, пониклој на Француском земљишту, одузме и побије вредност. 1 ) П. М. Илић.

)

') Унотребљена литература: 1.) 1>г. Г. Бисћег, ПапЈћисћ (1. сћетјасћеп Тесћпо1о§1е, 1ЈеЈри1§ 1893. 2.) 1)г. Н. Вби^ег, Сћеппе, Вгаип8сћ\\геј§' 1899. 3.) С. М. Лозанић. Органска хемија. 4.) Вепсћк пћег с!еп III. ш1;егпа1. Соп^геав 1. ап§е\у. СћетГе \У1еп 1899.