Просветни гласник

9*

РЛДЊА ГЛАВНОГ ИР0СВ5Ш10Г САВЕТА

131

Све што је до еада речено, довољпо је да покаже, да ни Гајстбекови ^основп математичке географпје" ни Андрићеви „основи матемагичког земљописа" (1900) нису подесни за уџбенике у нашим школама. Користи и незгоде у настави математичке географије. што их један или други можс прибавпти, готово су истог квалитета. И једаи и други уџбеник захтева добро спромног наставника. А према свему томе, слободан сам исказати своје мпшљење, тнмо уједно одговорити на постављено ми питање од стране Главног Просветног Савета у наведеном акту, и то: 1. За наставу математичке географпје у напшм школама не могу се усвојити као стални уџбеници ни „оспови магематичке географије" од Др. Мих. Гајстбека, ни „основи математичког земљописа „од г. Г1. Андрића, профееора (1900). 2. Еао привремепи уџбеник — могу се употребити „основи матем. зем.љописа" од г. П. Андрића, а наставпицима одобрити да могу чинити нзбор нзмеђу овога и Гајстбековог дела — до појаве бољег уџбеника, Захваљујући Главном Просветном Савету на указаном ми поверењу, враћам у прилогу •/. достављени ми примерак' Андрићевог земљописа. 15. септембра 1901. С одличним ноштовањем, у Београду. Јеленко Жихаиловић НрОФССОр. Нрема овоме реФерату Савет је одлучио: да се књига: „Основи математичкОг земљописа" од проФесора Петра Андрића може употребљавати као привремени уџбеник у нижим разредима средњих шкода. Г. Ј. Михаиловићу, у име хоиорара за реФеровање, одређено је педесет (50) динара. X Прочитан је реФерат г. Стевана Ст. Мокрањца вишег учитеља музике Богословије Св. Саве, о збирци песама, у један и два гласа, за дечја забавишта, основне и ниже средње школе, а за методичан поступак удесио пок. Коста Верић, гимназијски проФесор, а коју је Збирку понуднда његова удовица да се оштампа о државном трошку и употреби за оно, чему је намењепа. РеФерат г. Мокрањца гласи: Г^Јавном Просветном Савету РеФерат о делу Збирка иесама, у један и два гласа. За дечија забавишта, основне и виже средње школе, по народннм напевима из разних српских крајева а за Јиетодичан поступак удесио Еоста Берић, гимназијски професор. У овоме делу има врло леи предговор, у коме је главна мисао, да песме, које се у школи певају, ваља да буду у основи народне. Па како велика већина наших народних песама (које се певају), по тексту није за школу, то, вели се у предговору, ваља оним песмама из наше литературе, жоје су згодне за школу, придати народне мелодије. У предговору се каже: да „немачки педагози захтевају да се у основној (народној) школи певају само народне и црквене песме, а од уметничких само оне, које су компоноване у народном духу и које су у народу омиљене,