Просветни гласник

164

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

У том уџбенику ноједини параграФИ треба да се штампају у хорнзонталном поретку шеме (А, А,, а, а и а 2 н т. д., за тим В, В и 1», и т. д.) т. ј. редом епоха, а у исто време треба да се ти параграФИ саставе тако да би се могли згодно читати и у вертикалним редовнма (А, В, С, Б и т. д., А,, В 15 С 15 Б ј пди а, 1з, с, с1. и т. д.). т. ј. по једнородности садржине. У првом случају добијамо ред Факата огаптег п појединог значења, везаних међу собом и једновременопЉу и, до извесног ступња, унутрашњим јединством, у другом добијамо редове ®аката или једнородне садржине или који се односе наједну исту земљу, али већ на све псторијске епохе. Уџбенпк с таким распоредом материјала могао би се прећи прво, изражавајући се терминима шеме, у хоризонтадном поретку а за тим у реду вертикалном, али и прп првом прелажењу могла би се, идући хоризонталним редом, у исто време увести и вертикална веза. Да разјаснимо примером. Узмимо да је једна епоха реФормација, друга католичка реакдија и у свакој епоси после онштег разјашњења појава долази прегдед спољње подитике дате епохе а за тим унутрашња историја поједивих земаља. По општем реду карактеристика реакдије доћи ће после излагања последње поједине историје у епоси реФормације, аЛи пре него што ученик схвати општи нацрт реакције, потребно му је да обновн у памети општу представу о реФормацији и он ће поново да прегледа општи параграФ о реФормацији. Тако исто ако после ошптег параграФа о реакцији буде дошао параграФ о међународним односима те епохе, то пре тога треба обновити у памети параграФ о спољњој политици у време реФормације. Најзад пред читање параграФа посвећеног овој или оној земљи у епоси католичке реакције, могло би доћи понављање параграФа, у коме се говори о тој истој земљи у претходној епоси. Другим речима, уџбеник треба да је написан у реду А, А„ а, а„ и т. д. В, В„ I), ћ„ и т. д. и прелазећи тим редом поново се враћати пред В на А, пред В^ на А„ пред ћ на а и т. д. а за тим у редовима А, В, С и т. д., а, ћ, с и т. д. То је, по моме мишљењу једини начин да се уклоне незгоде које потичу из излагања средње и нове историје по периодима,. пошто он даје могућности да се уједно скупе Факти који се односе на једну исту земљу, или једнородни Факти, растурени по разним еиохама, и допушта да се вежу у једну целину Факти, који прелазе границе одвојених историја појединих земаља. Тај општи принцип може се провести и у уџбенику старе историје, која се у гимназијском предавању јавља поглавито као исторпја два народа, Грка и Римљана. Свака од њих износи се по перподима, а прн том у сваком периоду говори се, овим или оним редом, и о спољним догађајима у вези са ширењем територије, и о променама у државном животу и у друштвеном склопу, и о уснесима образованости и т. д.; али ти поједини параграФИ могу се тако саставити да би, читајући их другим