Просветни гласник

ЦАУКА И НАСТАВА

редом а не оним у коме они иду један за другим у уџбенику, ученик имао могућности да представи себи у цедим нацртима наизменично растење територије у вези са историјом односа према суседима, унутрашњи развитак уређења по свима периодима, кретање духовне културе и т. д. У опште принципу покретљивости појединих делова историјских уџбеника може се дати веома широка примена и ми ћемо се још вратити на то питање на другом месту. Да би се систематски изведа могућност да се уџбеник пређе скроз, преко је потребно увести одређене рубрике у појединим епохама, и ако у свакој епоси не бв биде све рубрике. Да поменемо и то да уџбеник опште историје треба да да представу о њеном општем ходу, и преко тога представу о ходу историје неких појединих народа. Отуда две категорије рубрика — општа (А и А„ В и Б, ... у нашој шеми) и појединаша (а, а^ а 2 . . . 1», I, . , , и т. д.) Између те две категорије треба да се распореде Факти који чине садржину уџбеника. У гдави трећој ми смо дали општу класиФИкацију тих Факата: међународна политика, друштвено и државно уређење, духовна кудтура, Да видимо у каквом односу треба да стојн та класиФикација ирема поменутим рубрикама, на које смо ми поделили излагање историје иојединих епоха. Да почнемо с међународним односима. Обично уџбеници издажу те односе у историји ове иди оне државе. Грчко-персијски ратови излажу се на иример у историји Грчке, римскокартагенски у историји Рима. За стару историју, где то излагање иде по земљама, то је врло природно ; али у средњој а нарочито у новој историји, где се периоди изводе на основу система распореда материјала, такво размештање Факата спољње политике једва се може назвати правилно. Да узмемо на пример Седмогодишњи рат. По постојећим програмима руским, ученици прелазе историју тога рата два пут — један пут у општој историји, други путуруској. У уџбенику отачаствене историје Седмогодишњи рат сматра се искључиво с гледишта суделовања Русије у њему, као што се то на пример ради и у односу према наполеоновским ратовима. Само се по себи разуме да у уџбенику опште историје међународни ратови не могу се разматрати са гледишга суделовања у њима појединих земаља, ма овај или онај рат и имао нарочиту важност за само једну државу. Седмогодишњи рат имао је опште-европски ка> рактер, пошто су у њему суделовале Пруска, Аустрија, Русија, Инглеска и Француска т. ј. све тадашње велике државе. С националних тачака гледишта наравно да се могу дати пет различних излагања тога рата, остајући на строго објективном земљишту; за то треба само подробније изложити суделовање у њему једне од поменутих држава и јаче истаћи његов значај у историји те државе. Ипак нема никаквог разлога понављати у уџбенику опште историје нацрт Седмогодишњег рата с које било