Просветни гласник

НАУКЛ И НАСТАВА

187

они дедови. које сматрамо за орган свесних радњн, а то су нервна влакна и ганглијске ћелиде. Дакле мождана кора у новорођенога детета може се сматрати као неисписан лист. Према овнм чињеницама мора се човек чудити, како при овом не;кном организму детињега мозга има сразмерно мадо поремећаја, а при раду, који дете врши. Али ипак мора бити, да је животна енергија „нежнога" детињега мозга иедика. И ако су узроци, који могу изазватп нервозна стања код деце, тако раздични, могу се поделити на две ведике групе, на: I. Унутраиме, ендогене; II. Саољспиње, егзогене узроке (Воттег). Ми ћемо се држати ове нодеде због дакшега прегдеда, и ако се природа, живот и дотнчни сдучај не могу дако уврстити у ову подеду, тако да се код неких дица у исто време може наћи ендогених и егзогених узрока. У оппгге је погрешно, нарочито код душевних и живчаних бодести, да се као једини узроци бодести сматрају само оне штете, које највише падају у очи. Ако се то тачније испита, ствар се обично покаже друкчија. Разуме се, да ће егзогени узрок много дакше и трајније утицати, кад већ има и ендогенога узрока. Даље је ведика погрешка, као што то НШгд с правом нагдашује, кад се код нервозних и душевних болести, које су у свом психичком саставу исто тако ироменљиве, као и у телесном изгледу, изводи закључак: једнаки узроци, једнакг, дејства. Баш услед ендогених радњи, од којих зависи пспхнчка променљивост, поједине индивидуе реагују на поједине узроке на врло раздичан начин, и то не само у степену, него и у врсги појава. Међу ендогене узроке долази у првој динији наследна дисаозиција. Ми сматрамо, да онај човек има наслеђену диспозицију за душевне бодести, чији су крвни сродници имади живчане иди душевне бодести. У наследну диспозицију треба разумети и то, ако су родитељи били одани пићу иди морфијуму, или су се сдужили другим каквим отровним ередствима у тодиком степепу, да им је то здрављу шкодило. Говори се о дирскгној наследној дисаозицији, ако отац иди мати или обоје имају знаке живчане или душевне бодести. Под индиректном наследном диспозицијом разуме се, када су те бодести имали удаљенији сродници, као дед, баба, сестре и браћа итД. Најопаснија је директна наследна дисаозиција. И индиректна наследна диспозиција може имати исти штетни утицај, ако је већи број крвних сродника био болестан, н. пр. дед, дедин и очев брат. Овај је утицај још јачи, ако је бидо бодести у материној или очевој линијц, а нарочито ако уз то има и директне диспозиције. Ну степен опасности насдедне диспозиције не управља се увек по овом закону.