Просветни гласник

188

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Да би човск" с наслеђеном диспозиднјом постао у јачем ступњу нервозан или да би постао душевно болестан, потребно је да има још и других, већином егзогених, узрока. Ако су егзогени узроци врдо важни и.1и врло многобројни, онда ће се, разуме се, и при лакшој насдедној диспозицији пре појавити бодесно стање. У новије време постада је као мода по новинарским поддисцима, по романима и позоришним комадима да се расправља наследство диспозиције и тако зване дегенерације, која је с тим у вези, и то на врдо нретеран и тенденциозан начин. Према томе боље би бидо за таквога човека да није ни рођен, иди да је по обичају Шпартанаца одмах по рођењу бачен у Тајгет, јер он безусдовно мора бити иди душевно бодестан иди здочинац. А свакога дана видимо, како утичу на дајике претерана тврђења те врсте. Он распитује има ди каквог ујака иди тетку, која је бида нешто необична иди нервозна, па онда и на самом себи тодико тражи, докде не нађе „нешто ненормадно" и мучи се мишљу, да ће и он једнога дана морати душевно ободети, те неки пут на тај начин стече путем самосугестије свакојаке психопатичне симптоме. Тачнија истраживања новијега времена показада су нам, да те ствари друкчије стоје. До сада се увек водида само статистика насдедства код душевних бодесника и дошдо се у томе до врдо раздичитих резудтата. Противна проба са здравима није никад чињена. То је у новије време учинио Јеппу КоПег. Док је код душевних болесника као просечни проценат насдедне диспозиције између 80 и 50 процената, по Ко11ег- у код 370 здравих, који су испитивани, нађена је та наследна диспозиција код 59 процената, и то 28 процената директнога и 26 процената индиректнога оптерећења. 1 ) Половина је дакле душевно здравих са насдедном диспозицијом. Из тога излази неизбежни закључак, да човек са наследном диспозицијом не мора бити душевно болестан. Свакако смо дужни ио могупности сачувати деиу, која имају тежу наследну дисаозицију од могуЛих даљих оаасности. Често се не пази довољно на ону опасност, која прети директно оптерећеној деци од штетнога утицаја, који душевно болесни или јако нервозни родитељи имају на своју децу. При дакој примљивости детињега духа буди се дако и примљена диспозиција. Најпосле ако чести призори и не чине више неки особити утисак, ипак се може са свим несвесно изазвати накдоност за сличне призоре. У том погледу најгоре дејствује угицај матере, који се већином тешко иди никако не може уклонити.

') К томе долази још 4'9 ироцента кодатералнога онтерећења.