Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

207

да Еулонов закон није био довољан за објашњење ових поЈава; иди се морадоше додати нова гледишта, као н. пр. да поједини молекили неког изолатора само помоћу инФлуенце постају електрични и суделују, — или се морало напустити схваћање о силама на даљину. 11о Фарадеју диелектрике нису тела, која пасивпо кроза, се пропуштају дејства електрицитета на даљину, него су медије, које активно посредују код инФлуенце и које је због тога назвао диелектрика. Теорија диелектрика са њеним последицама занимаше Фарадеја и до његове дубоке старости. Философски добитак његових испитивања, на која се он скоро непрестано повраћао, јесте доказ, да дејствовање на даљину у смислу Њута, Кулона и математичара није могућно; да електрична сила потребује носредовање извесне материје ради распростирања кроз простор. Фарадејеви погледи на силу разликују се са свим од погледа других научара. Сила му се чини као неко биће „које постоји дуж линије, у којој оно дејствује." Линије у правцу којих н. пр. тежа земљина дејствује, представљају се његовом духу као толико исто спиралних пера (федера), шта више он држи тобожњу тренутност у дејствима теже као израз грдног еластицитета ових „линија теже." Идеју „линија сила" поцрпао је Фарадеј из линеарног распореда гвоздених струготина, која је по неком магнету набацана. Он је говорио и објашњавао сликама, како се „линије сила" час зближују час удаљавају, кад она пролазе кроз магнетска и диамагнетска тела. Ови погледи о концентрацији и дивергенцији такође су основани на директном носматрању гвоздених струготина. Он је одвише много мислио о овим линијама и увек их је употребљавао при својим опнтима са индуктивним струјама, да без њих тако рећи није могао више да мисли. Чудновато, употреба се показала ваљана за сва објашњења електричних и магнетских појава. „Студија ових линија сила," говораше он, „вршила је на мене за различна времена увек велики уплив, пошто ме је довела до више резултата, који, колико знам, доказују како корнст тако и плодност оваквог схватања." Фарадеј је за дуже време употребљавао линије сила само као помоћно средство за представу. Он није био склон, барем у изразу, даље ићи но само до линија, па ма колико далеко преко тога још мислио. Сигурно је, да је веровао да оне постоје за сва времена около сваког магнетног и електричног тела и то са свнм независно од присуства неке електричне или магнетске материје; да ли је пак то могло бити услед напона, вихора, струја или чега другог, то он није могао да каже, али свакојако оне постоје и саопштавају своја буђења од тачке до тачке. За потврду овог тврђења покушавао је да докаже, да електричне и магнетске силе за своје распростирање требају времена. Али из онита, није могао више да добпје никакав повољан одговор на питање.