Просветни гласник

206

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИЕ

грешка? Претпоставка је целој теорији у узимању, да има два супротнл електридитета, који притежавају силе које дејствују на даљину и које су при електрицитету у миру подложне Кулоновом закону. Кад се показало да се дејствовања на даљипу галванских струја, електродинамичне и индуктивне појаве не могу објаснити једино помоћу тога закона, било је сасвим на свом месту додати ономе закону још услове, помоћу којих се галванске струје разликују од електричних појава, а то је унлив од кретања електрицитета. Са истом доследношћу изведени су сви даљи закључци. Ио томе грешка је могла бити само у претпоставци, да има материја које притежавају силе за дејствовања на даљину. Исто важи и за све друге из исте иретпоставке изведене теорије. Осим ових јавиле су се и друге теорије, које су се оснивале на распростирању електричних дејстава од делића до делића кроз простор од једног тела до другог, па било даје медиум, којн је за ово посредник, сам етар светлости или нека друга особита материја. Јошје Гаус (Оаиз) покушавао да изведе електродинамичка дејства из узимања, да је потребно било извесио време за њихово распростирање, слично као код •светлости. То беше до год. 1850. на континенту једини покушај у том правцу, али који није довео ни до каквог резултата; други Физичари беху као неком чаролијом ухваћени идеама, које је Вебер развио. У то време занимаше се у Енглеској један човек електричним појавама, којима иђаше сасвим слободно на сусрет и који нолажаше од онога, што је био видео, а не од онога, што је био чуо, учио и читао. То беше Фарадеј. Он је пре свега одбацио узимање, да има електрицитета који би могли за себе да постоје и да ови електрицитети у исто време дејствују на два различна места у простору, која леже у извесном одстоЈању од извора силе. Није могао замислити, како су могле старије теорије узимати, да постоје непосредна дејства између два просторно раздвојена тела, а да се у медиуму, који лежи између њих, не догађа никаква промена. 0 магнетским силама, чију је тешњу свезу са електричним сасвим јасно увидео, говорио је н. пр. овако: „ја више нагињем мишљењу, да при пренашању магнетске силе суделује неки снроводни медиум изван магнета, но као да би дејства била само привлачење и одбијање на даљину. Таква би промена могла бити у етеру, јер свакојако није невероватно, да ако у опште и постоји етер, мораће имати још и неку другу употребу а не само спровођење светлости." Део његов рад у животу излази на то, онитима доказати да при дејствовању електрицитета између два просторно раздвојена тела постоји посредовање помоћу медиума, који између њих лежи и у коме оно бива. Први успех, који је добио, беше доказ да електричне силе производе промене у изолаторима, које он назва диелектрична аоларизација, и даље, да ове врло битно суделују код инФлуенце као и код Кулоновог привлачења, дакле, при такозваним електростатичним променама. Из овога је следовало то,