Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

209

највећу оштрину и јасноћу у логичном мишљењу, као и највећу пажљивост у посматраљу и нр.знатних Феномена." То беше Хајнрих Херц (Нешпсћ Нег1г). Њему беше суђено, да први опитом докаже да у истини има таквих таласа, као што их је Максвел својим математичким Формулама пронашао. Тиме је код Физичара уклонпо сваку сумњу односно тачности Максвелове теорије. Први повод за оиите, које је Херц за решење овог питања извршио, био је год. 1879. заказани научни рад од берлинске академије наука, који је садржавао задатак: доказати експериментално ма какав одношај између електродинамичних сила и диелектричне поларизације изолатора, па било то нека електродинамична сила која би се пробудила услед догађаја у неспроводнидима, или било то нека поларизација неспроводника помоћу сила едектродинамичне индукције. Овај задатак предложио је Хелмхолц, који је при испитивању појединих теорија о електрицитету дошао до резултата, да се све иојаве, које изазивају иотпуно закључене струје циркулацијом кроз у себи враћајућих се металних спроводника, а које струје имају заједничку особину да, докле оне теку, не долази никаква знатна промена у појединим деловима спроводника, нагомилани електричним пуњењима, дају извести аз иостављених хииотеза са свим добро. Али, ово бива другојаче са појавама у незатвореним спроводницима. Знало се, да се електрицитет на крајевима таквих спроводника за одвећ кратко време јако нагомила, да дотицање престаје, и да после тренутног мира настаје супротно кретање, дакле, да у незатвореним спроводницима наступају кретања тамо и амо, т. ј. треперење (осцилација). Хелмхолц је сазнао, да би се електродинамична дејства могла само тада добро разумети, кад би се ови догађаји у незатвореним спроводницима тачно испитали, кад би се утврдило, какве би промене наступиле на крајевима спроводника, који су растављени неспроводницима. У раду „0 једначинама крстања електрицитета за мирно сироводно тело," Хелмхолц је доказао, да би се помоћу извесних претпоставака о промени у међулежећим неспроводницима Максвелове једначине могле извести из старих закона електродинамике. Претпоставке беху ове: 1., ДТромене електричне поларизације мерљивих неспроводника врше иста електродинамична дејства, као струје једнаке вредности. 2., Електродинамичне силе могу тако исто да пробуде електричну поларизацију као и електростатичне. 3., Простор са ваздухом и празан простор стоје у истим односима као и сваки други диелектрикум." Циљ је горе изложеном раду био тај, да пробуди вољу за експериментално истраживање ових претпоставака. У решењу овог задатка долази Херцов први већи рад. Он је у овом задатку показао први пут, да су и електрична трептања у стању произвести индуктивна дејства у незатвореним спроводницима. нросветни гласник, књ. II. св. 2, 1902. 14