Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

347

и зеда, јер г. реценсент вели: „ Јер кад се рече ватра тиме се означује да се нешто претворидо у ватру, да нешто гори, а никако ватра гори. а Према оваквом тумачењу субјекат за поменуте номинативе можемо само логички тражити, а.ш га ни тада нећемо моћи наћи, јер не знамо, шта би се према таквом тумачењу могло схватити као субјекат, на пр. уз номинатив вода! и т. д., и шта би то било ,нешто", што се нретворило у воду. Тако би схватање било догичко, а никако психолошко иди граматичко, кад би се узело да је номинатпв (је) ватра предикат, а субјекат ту, према тумачењу да је ватра Л управо ватрајету. Сматрајући екскдаматпвни номинатив као реч, којом се казује предмет као егзистендијалан, узимам да је екскламативни номпнатив субјекат, чпји се предикат изоставља онако исто, као што се изоставља и предикат екскламативног акузатива, који није ништа друго него објекат тога изостављеног предиката, на пр. воду!, где се подразумева на пр, дај, донеси и т. д. Зашто да се уз екскдамативни акузатив може изоставити предпкат, а не може и уз екскламативни номинатив ? Али и тумачење Паулово има иротивника. Делбрик, говорећи о Паудову тумачењу таквих реченица, у својој синтаксп (I, 8. 75.) веди: ..\\Че 81 ;еШ зГсћ пип Раи1 ш зо1сћеп ба1геп? Ка1 :игНсћ тивз ег 81е 1'ЈЈг ип\'о11коттеп егк1агеп, патПсћ !иг Рга(Пка1е, ги с!епеп с1ае Зи1зјек(: 1'ећН. ,Л\ г еи11 с!ег Рппг Јп Нс8бт§'8 ЕтШа ће§тп! Шадеп, тсМз ак Шадеп! ЂгШсЈтЦеп, пгсМз а1з ВШзс1гН('1еп!, 80 зт<1 (1аз пиг Рга<Ика1е, (1аз бићјек(; тгс1 <1игсћ сНе Впе^е §ећМе1:, сПе ег т (Пе Напс1 п1тт1" (104). А1е вокће иптоПкотшепе ба!ге ћегеЈсћие! Раи1 б. 300 аисћ сПе Јп1егјекИоиеп, лтепп 8Је ЈбоНег! §ећгаисМ зт<1. А1ео — 80 тизз тап 111 зетет 8тпе за§еп — \тепп јетапс1 Рги§е1 ћекотт! ипс! аи зсћгеН, 80 зтс1 <Пе Рги§е1 <1аз бићјек!, ип<1 аи <1аз РгасПка!. Јсћ капп сПезег АМаззип® гпсћ! ћеЈзИттеп, теП <1атН 111 сПе ВеНиШоп топ бић.јек! е^таз ћЈпе1п§епоттеп \тћт1, \уаз аиззегћаЊ <1ег бргасће Ие§1." Ии тумачење Паудово, дакде, пе може се примити као једино тачно, те према том отпада и то, што каже г. реФеренат : „Ово, и ако није ново, нетачно је." Па и сам Пауд и поред тога, што узима да су изрази као ватра е1с. само иредикати (Ргтг 3 . 8. 116. и б. 164.), веди (\ г . б. 116.) и ово: „Ве1 8о1сћеи с1ет зргасћНсћеи Аизс1гиск пасћ ет§Не<1г1§еп ба1геп 181 ез тб§Нсћ, с1азз с1азјеш§е, \газ 1иг <1еп бргесћеш1еп рзусћо1о»18сће8 РгасПка! 181, 1'иг <1еп Нбгепс1еп у1е1тећг бићјек! тг<1. 1иг с1епјеш§еп, <1ег ћеип АпћНск ејиез 'Вгапс1ез аизгиН Теиег, 181; сНе бНиаИоп бићјеИ иш! сЈег а11§;етете Ве§гШ' ЈРеиег РгасНка!; <1а§е§еп 1иг <1епјеш§еп, <1ег Реиег ги!еп ћбг!;, еће ег зе1ћз1; етеп Вгапс! §е\уаћг \тјгс1, Гзћ <1ег Ве§гШ Реиег бићјек! ип<1 сПе бИиаИоп РгасПка!." За примере у § 8. рекао сам да је номинатив у њима по обдпку независан, т. ј. апсодутан, ади да му је синтактички одношај објективан. Значи, дакле, да је синтактички одношај тога номинатива објективан,