Просветни гласник

364

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИВ

За тим предази на аоложај насеља. На положај неКих насеља утичу геограФске погодбе, а мањих — топограФске. Двојак је положај се.ха на Балканском Полуострву: или су на нижим и средњим ретко високим брдима и по странама њиховим, или су у долинама, јаругама и по равницама. Највипга су села на Балк. Полуострву цинцарска на Пинду и дробњачка у Језерима испод Дурмитора, 1400—1500 т., а највише су варошице Жабљак и Чепелар у Родопама. Па онда испитује колико су на иоложај села утицале врсте својине и економске прилике нарочито у турском времену и тврди: „турско је доба за наш народ периода етнографске рекреације и враћање првобитној етнограФској свежини". Положај вароши и варошица зависи поглавито од природних погодаба, комуникације, економских прилика. У Србији се опажају три главна појаса вароши и варошица: моравско-нишавски, савско-дунавски и тимочки. У Босни се запажа низ савских вароши и вароши у долинама босанских река. У Херцеговини вароши носе обедежје економских центара карсних поља. У Ст. Србији и Маћедонији вароши су по котлинама. На варошка насеља утичу комуннкације, трговински друмови и правци, политичке (државне) границе. Тииова села има у главном пет: 1. старовлашки: куће најјаче растурене, по правилу су на брду или странама и по крчевинама; свачије је имањо око куће [систем старога стаса]; насељавале су се махом поједине задруге. Географско је распрострањење села овога типа: Стари Влах, Шумадија, југозападни крајеви српски, плапинска села сев. и средње Арбаније; 2. власински тиа: села су разбијена у доста удаљене крајеве или џемате; овај тип обухвата Власину, део Знепоља и Пчиње и неколика села око Бабиног Зуба; 3. скоаски тиа: села врло збијена, готово без окућнице. Обухвата у Србији Поморавље, део Подунавља, Шумадије; у Ст. Србији Метохију, Косово, предео Шаре, па онда готово сва македонска села, села катунске нахије, села у Херцеговини; 4. мачванско-јасенички тиа: ушорена села, са правим и дугачким улицама; расирострт је поглавито у Мачви и смедеревској Јасеници; 5. читлучки тии: читлучка села облика паралелограма или квадрата, у коме се налазе станови чипчија и бега; читлуци се налазе у Босни и Херцеговини, али су типски у Македонији и скопском крају. На тип села утицао је: етнички моменат, пластика земљишта, шуме; па се може запазити и утицај старе византиске културе, чврсте турске управе и етнографских мешавина. Три су главна тиаа вароши и варошица.