Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

371

а и да се уштеди у саиуну, — додаје се води сада 1 ). — Које хемиско једињење називамо народним изразом сода? Уч. Натриум-карбонат, Ка 2 С0 3 . Н. Оиишите у кратко соду. Уч. Сода, натриум-карбонат скристалном водом, Ка г С0 3 + 10 Н 3 0, прави велике, провидне, моноклиничне кристаде, који се у води лако растварају, а на ваздуху распадају у бео прах, отпуштајући кристадну воду. Природна се појављује у т. зв. натронским језерима у Угарској, Египту и Јерменији, по чијим обалама се та со таложи придиком испаравања воде за вредих детњих дана; сода се даље надази у пепеду морских биљака. То су били некада једини извори, из којих је сода добијана. Н. Која је економичпа и обилата метода, по којој се сода добија већ од краја 18. столећа? Уч. То је „!ебланова метода, — сулФатни процес (или справљање). Н. Шта знате рећи о историји ове методе? Уч. Ова метода, коју Л.еблан беше постепено веома усавршио, доби особити значај почетком 19. стодећа, кад Наподеон I смисли да енглеску трговину оштети и не даде доћи до сува лађама, које хтедоше довући иа јевропски континенат соду, која се тада већим делом у Енглеској и Шкотској справљаше из пепела морских биљака. Без „1ебланова оштроумља морали бисмо готово са свим бити лишени једног производа, апсолутно неопходног у домаћем газдинству. Н. Како рађаше Л.еблан? Уч. Леблан полажаше од кухињске соли, која је распрострта на земљи у огромним кодичинама. Кухињску со најпре (у судфатним пећима) преобрати у натриум -сулФат: 2 КаС1 + Н 2 80 4 = Ма 2 80 4 + 2 НС1. Чим сона киселина (НС1) више не издази и цедокупна кухињска со буде преобраћена у натриум -сулФат, овај се (у пламеним пећима) с угљем и кредом или кречњаком усија, при чему бива ова хемиска реакција : 8 ) 80 4 + 4 С + Са С0 3 = Ка, С0 3 + Са 8 + 4 СО. Н. Како се сада сода издваја од калциум -сулФида (Са 8) и од сувише додатог кречњака (или креде) ?

7 ) Познато је, како рубље, ирано у тешкој води, мирише на сапун, сталожен и задржан на њему с нераствореном калциумовом соди, као калдиумов саиун. Прев. 8 ) Продес је до душе на пракси сложенији (бива: Ка 80 4 + 2 С = Ж ј 8 + 2 С0 2 , за тим Ка „ 8 + Са С0 3 = Ка 4 С0 3 + Са 8; види Лозанић. хем.), али се теориски горњом хемиском једначином тачно објасни, и пошто учениди готово сами на ову једначину дођу, не треба ии сложенију једначину у опште ни помињати.