Просветни гласник

ПАУКА И НАСТАВА

213

Сасвим је оправдано, што су школе распуттане, кад су се појавиде међу ученидпма заразне болести, јер је најпрече да сесачува живот и здравље ученика, па макар се ометадо њихово васпитање. Ну, у овом се понегде и претерпвало, јер су ученици распуштани кућама без потребе. Да наведем који пример као доказ за ово своје тврђење. У Београду су распуштане све основне школе у два пута по читав месец дана, како је и напред споменуто. Школском надзорнику учинило се још први пут да је много што се тражидо да се све шкоде због мадих богиња распусте цео месец дана. Он је зато распустио шкоде на неодређено време и одмах после 10 дана тражио је од Управе града Београда извештај, да ли је зараза опада и да ли могу шкоде отпочети рад а да се не чека да протекне цео месец. Одговор је дошао да зараза још трајеидане смеју отпочети. Посде десет дана опет се покушало да се школе отворе, али се није смело допустити и тако је нротекао цео месец, па су школе на■ставиле рад. Међутим за све ово време приватне су школе радиле (католичка школа, и Маринковићкин завод); изгледа да је за ове зараза •безопасна! После месец дана рада у школи, опет је наступио прекид. Школски је надзорник опет покугаао да се извештава не би ли се смео рад почети после десет, двадесет дана, али је добио одговор, „да је извештен кад ће се смети почети да ради" (а то је тачно после месец дана). Било- је, дакле, математички израчунато, да ће после месец дана престати мале богиње ! Поједини учитељи причали су ми да се у њиховим разредима није био разболео ни један ученик ни првог ни другог распуста школа, па су жалили што проводе деца време у беспоелици. Ну, зато су и овог другог распуста радиле неке приватне школе, и ако је школски надзорник тражио да се и њима нареди да не раде или да почну рад и јавне школе. На овај свој акт он није добио никакав одговор ! Тако је било у Београду. У срезу јаченичком округа смедерев■ског школе су распуштане на усмену доставу свештеникову, који је рекао да у селу имају два случају малих богиња. Кад је школски надзорник сазнао да су те школе распуштене, тражио је да лекар оде у село И да ■се лично увери има ли заразе. Л.екар је изашао и уверио се да заразе нема. Оваквим распугатањем гакола учинило се те су исте у целом овом ■срезу веома уназађене. Школски надзорник за округ београдски вели : „надлежни лекари ради предохране и сузбијања болести распуштали су често и оне школе у којима није било ниједног ученика болесног" као што су лазаревачка школа, шопићска, луковичка, смрдљиковачка и др. Школски надзорници, смедеревски, ваљевски, врањски и др. извештавали су министарство просвете да понеки лекари распуштају сами ученике и да ови не знају, да им понеке школе у округу не раде. У закону о народним школама стоји да у ванредним приликама школе могу распуштати само школски надзорници и нико више. Ови примери нагоне 21*