Просветни гласник

314

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ме да мисдим, да се унас каткад без икаквог иовода распуштају школеи тако без разлога ремети шкодски рад. Кад сам ја био школски надзорник за округ крагујевачки тражшш су понеки учитељи да се шкоде распусте, кад оболи који ученик од инФлуенце или малих богиња. Ну, поштовани лекар окружни, Др. И. Коловић није то допуштао, већ је наређивао да се само оболели ученици пусте кући, дао би упута како да се лече и докле се морају чувати, да се не би јавиле компликације, којенрате мале богиње, ако ученик назебе и т. д., а остали су морали и даље ићи у школу. Ја се потпуно ослањам на ово гледиште, и верујом, да се овако чува и народно здравље, а води се рачуна, да се и просвећивање народне омладине не ремети. У осталом ја сам уверен да сепосле озбиљне наредбе полицијским властима, коју је издао г. министар унутрашњих послова (СБр. 7874 од 15. јула о. г.) на представку г. министра просвете неће смети олако узимати и распуштати школе кад тохоће кмет, свештеник или учитељ, већ само кад је прека потреба за то. Осим прекндања школског рада због заразних болести, хоћу да истакнем, да је била велика сметња и иначе често изостајање од школо појединих ученика због болести, ружног времена, поклада, свадби или просто што понеки родитељ не жели и неће да му се дете школује. Било је случајева да ученици изостану целе године, а школски одбор нађе да родитеље ипак не треба казнити. Чудно је, што се нашао и понеки учитељ и није хтео да устане против таког очигледног изигравања закона. Да наведем два примера. У Мирашевцу, окр. крагујевачки, школски одбор није казнио једног родитеља све док није дошао школскв надзорник (у мају) п наредио да се предузму мере да дете походи школу Школски одбор није хтео да казни родитеља, наводећи да је отац доводио дете а оно је бежало. И зато се учитељ и одборници сложише, да не треба кажњавати родитеља ! У чачанском округу школски је одбор казнио једног родитеља, што не шаље уредно своје дете у школу. Одмах у другој одборској седници донесена је одлука да се тај исти родитељ не кажњава, пошто се законским средствима није могао да примора да своје дете уредно шаље у школу. Против ове одлуке није бпо ни учитељ! Добро је те су овакви случајеви врло ретки, иначе би нам и овомало школских зграда, што их имамо, могле да се испразне, сем ако не би родитељи добровољно слали децу у школу. Ну, апсолутна већина наших учитеља чини све, што се може, да им ученици долазе уредно у школу, и баш зато често долазе у сукоб са родитељима, општином, и зато их туже и траже да се преместе. Законска одредба (чл. 20) много помаже да ученици уредно долазе у школу, али се баш ова одредба — не извршује, како би требало. Ученик не долази у школу, школски одбор казни родитеље, али председник неће да изврши казну. Ученик и даље не додази, казне стижу једна другу, али од свега не буде ништа. Има случајева, да су покушавали