Просветни гласник

наука ii настава

315

председниди да тек сад наплате казне од родитеља, које су изречене 1898, 1899 и 1900 године, и ако је то противно закону. Зато је г. министар просвете на молбу кажњених родитеља ослободио их од казне и наредио да казну пдате који те казне морају платити према чл. 20. Имало је и таких случајева, да су изречене казне наплаћено од родитеља још нре две три године, али још нису унесене у школску касу, као на пр. у Мозгову, срез алексиначкп. Многи ученици изостају од школе особито зими, што им је ова далеко, или што су рђаво одевени или што немају школских нотреба, на често и — хране. Ово је, у истини, велнка невоља не само за школу, већ и за родитеље. Против овога се тешко борити, а требало би наћи начина, да се ово зло отклони. Било би у интересу народнога просвећивања, било би човечно, да се ова сметња одстрани. Овога ради ваљало би завести да ученици станују у школи и да се заједнички хране, где год школу походи више њих из разних и удаљених села, а затим да се удеси да се свима ученицима купују књиге и школске потребе из школског буџета, како је то пројектовао г. Љ. Ковачевић, бив. министар просвете. Да споменем још једну велику сметњу, која је знатно утицала те се у понеким школама постигло мање у школском раду него што се желело. То је оскудица наставних средстава. Данас је уопште призната вредност очигледних средстава у настави. Зато се и тражи да се свака школа снабде бар наЈнотребнијим, што ће помоћи да ученици у настави из појединих предмета задобију правилним путем представе и појмове, у колико се последњи могу у основним школама задобити. Без непосредног посматрања онога о чем се води разговор, тешко је изазвати интересова.ње уученика; ученици уче празне речи, пастава је механичка. Где се пак предмети не могу да посматрају, онда се бар узимају у помоћ поједина насгавна средства, без којих не би требала да буде ниједна школа. Ну, наше су школе у овоме махом оскудне. Понеке, истина, имају све што им треба, а ионеке немају ништа , неке су имале понешто, али је упропашћено, није се чувало или се није могло да чува. Ја ћу да изнесем како је било у појединим школама ио окрузима, управо како је сад са наставним средствима, и онда ће свако моћи лако пресудити у колико је морало мање бити успеха у школском раду због немања наставних .средстава. 1. Београд. У народним школама у Београду имало је најпотребнијих наставних средстава, јер је у почетку школске године набављена врло лепа и понрилично богата збирка. Ова је збирка смештена у школи у Палилуди, начињени су спискови свих учила и послати свакој школи. Али — нико ■из других београдских гикола није целе године нигита узимао !