Просветни гласник

320

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

вати дотични елементи, па да могу бити унесени у биљку без опасности? довољно је напоменутп, да је то питање решено путем опита. Елементи, које једна биљка троши као храну, могу јој доћи, иојамно је, само из средине, у којој вегетира. Та се средина, код највећег броја биљака, дели по прпроди својој у два дела: на земљу, у којој се по правилу надази биљни корен, а кадшто и доњи део стабда, и на ваздух, који окружава све остале биљне делове. Како је ваздухов састав познат и сталан готово на свима тачкама земљине површине, излази, да ће разлика, произведена услед хране на поједпним биљкама, бити резултат разноликости, које постоје на разним земљиним тачкама у оним хранљивим материјама, што их биљке црпу из земље. Кад се ово довде речено има на уму, лако је појмити начин огштнога решења горњега питања. Он се састоји у овоме. Ако се у одређеној количипи чисте, дестиловане воде растворе такве соли, у којима ће бити заступљени сви битни елементи за исхрану једне биљке, изузев оних, које биљка може узимати стално из ваздуха и воде, а у таквој размери, у каквој се по.јављују приликом извршених квантитативних хемијских анализа, па ако се у такав раствор замочи корен које тек проклијале биљке, видеће се, кад се претходно одстране сви штетни утицаји, да ће биљка напредовати псто онако, као и у слободиој природи. Опити ове врсте, који су познати под именом културе гј води , најбоље нас уверавају и показују да се биљка храни само раствореним солима, у којима има битних елемената; сем тога, показују нам, да биљка узимље једап део хранљивих. материја и из ваздуха. Да би све ово било јасније, овде су спремљене две такве културе у води. Обе културе имају поједан стаклени цилиндар, у који је насут раствор потребних соли у дестилованој води. Има више образаца, по којима се могу узимати потребне соли, и да ли ћено се у којој прилици послужити овом или оном, не одређује ништа друго до околност, до којих ћемо соли доћи лакше. По једном обрасцу ваља растворити у једном литру дестиловане воде, којасеможе заменити чистом и лаком изворском водом : 1 §г. калцијум нитрата — Са(Ш3 3 ) 2 , 025 , калијум хлорида — КС1, 025 в магнезијум сулФата — М§30 4 и 0 - 25 „ калијум ФОСФата киселог — КН 2 Р0 4 ; по другом: 1 §г. калијум нитрата ■— КХО г 0 - 5 „ кухињске соли — КаС1, 0*5 „ печеног гипса — Саб0 4 , 0-5 „ магнезијум сулФага, — М§30 4 и 0 - 5 „ калцијум ФосФата (апатита) — Са 3 (Р0 4 ) 2 , а по трећем: 1 §г. калијум нптрата — К\0 3 ,