Просветни гласник

322

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Остави ли се која култура, у којој има и гвожђаних једиаења, да стоји у потпуио мрачном иростору две до три недеље, па се после уи т ореди са другом културом, припремљеном у исто време, ади која је стајада на светлости, видеће се, да је напредовање кудтуре у мраку много слабије, и, што је најважније, биљкаутаквој култури показиваће место зелене бледу боју. Тај прост опит показује: прво, дајеза напредовање које биљке, поред осталих услова, потребна и светлост, и друго, да је она потребна, поред гвожђа као хране, н за образовање оне материје, од које биљци долази зеленило. Скоро је излишно помињати, да успевање оваквих култура може бити само онда, кад се налазе на месту са оноликом температуром, коликаје потребна за успевање дотичне биљке у слободној природи. Под претпоставком, да су сви остали спољни услови приближно подједнаки, кад се упореди после извеснога времена биљка однегована у култури на диФузној светлости са истовремено посађеном биљком на јачем земљишту, обасјаном директним сунчаним зрацима, уочиће се, даје друга бнљка јаче одмакла у развићу од прве. Да је збиља ову разлику изазвао само начин осветљења, можемо се лако уверити, ако и културу изложимо директној светлости 1 ), јер ћемо видети, да ће тада обе биљке приближно подједнако напредовати. Место кукуруза може се у културама неговати и ма која друга биљка 2 ) : резултати биће исти. Из довде реченога јасно излази: да се битни елементи морају налазити у растворљивим једињењима, иа да могу иослужити као храна; да таква једипепа морају бити растворена у води, иа да их биљка може усисџти; да неки од битних елемената имају и нарочита, сиецијална дејства, и најиосле, да је за наиредовање које биљке иотребна светлост и тоилота. Што се свуда довде водило рачуна само о битним елементима, а не и о споредним, долази отуда, што се они у биљкама јављају већином у тако малим количинама, да је и она, још мања количина њихова,

') Само се у том случају мора део цплиндар обавити црном иш каквом другом материјом, која ће спречавати утицај директних сунчаних зракова на раствор. Овоје потребно за то, да се не би намножавале у раствору зелене алге и безбојне и зелене инфузорије, чије су клице врло ситне и чије се упадање и унашање, и поред свих предострожности, не може потпуно спречитн. Ти микро организми, кад се јако налноже, а умножавају се у толико вигае, што је светлост јача, шкоде биљци у култури било узимањем хране за се из раствора, или механички, нагомилавањем око коренових длака, спречавајући ендосмозу на целој њиховој цоврпшни, а често и ломљењем тих длака, што нарочито чине крупније ин®узорије својим кретањем. Препоручљиво је, да се ова мера предузимље увек на културама, па ма биде изложене утицају само дифузне светлости. 2 ) Обично се узимљу оне биљке, чије су вегетационе периоде краће, како бк се експериментисање могло свршити што пре.