Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

323

депонована у семену, довољна да му обезбеди клијање и правилно развиће баш и онда, кад се развија на супстрату, из којега не може добити ништа од њих. * Пошто смо се упознали, које су материје потребне биљци као храна и какве погодбе морају бити испуњене, па да могу бити унесени у биљни организам, само се по себи намеће пдтање: Шта нагони биљку, кад се налази у иогодној средини, да узимље из ње храну и који су то баш делови на ној, што је узимљу ? Да би се дао јасан одговор на ово интересно питање, мора се бити прво на чисто са овим што следује. Из Физике је познато: да мешање двеју разноликих течности иди два различита гаса кроз какву мембрану, нарочито биљну или животињску, јесте оно, што се називље ендосмозом шш днФузијом у ужем смислу. 1 ) Да се та појава очито представи, служи Дитрошеов ендосмометар. То је прост апарат, састављен из једног стакленог левка, чији је сужени крај извучен у подужу уску цев, а проширени чврсто подвезан каквом биљном или животињском мембраном (нпр. осушеном свињском бешиком). Ако се у тако подвезани левак успе до извесне, обелелгене внсине, кроз сужени и слободни крај, раствор какве бојене солиуводи (нпр. раствор плавог камена, као што је овде, или галице). па ако се напуњени левак метне својим проширеним и подвезаним крајем у један стаклени цилиндар, у коЈем се налази чиста, најбоље дестилована вода, онда је Дитрошеов ендосмометар потпуно прииремљен за очекивано показивање. У њему имамо две течности различите густине (воду и раствор соли у води), које раздваја поменута мембрана, дакле оно, што треба да је, па да се произведе жељена појава. Остави ли се овако приправљен ендосмометар да постоји 10—12 сати, видеће се, да његово стање није онако, као пре. Раствор бојене соли у води не заузимље више стари ниво, већ му је он знатно повишен ; боја је самога раствора постала блеђа, а запремина чисте воде, сад нешто мало обојена бојом раствора у левку, опала је за онолико, за колико се повећала запремина раствора. Из тога се јасно види, да је наступило мешање, да је извршена ендосмоза. Еад се имају на уму све ове промене, излази: да при ендосмози ређа тачност брже струји ка гушћој, него овакањој. То струјање није у свима приликама једнако. Ако би се имала на расположењу три оваква ендосмометра, па се један налазио нпр. под оваквим термометарским и барометарским стањем, какво је у овој соби, други под истим термометарским, а различитим барометарским, а трећи под истим барометарским а различним термометарским стањем, и ако се остави да се мешање у свима врши за неко

•) Овај други назив додази отуда, жто се узишље, да овака мембрана има већл или мааи број пора, кроз које се врши слободно мешање као код праве дмузије, под којом се разуме мешање равличитих гасова или течности без икакве преграде.