Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

333

Сада више не владаше независни црквени ведикодостојник на Нилу, него дарскоме престолу потиуно одани дворски иатријарх. Што се више Исток навикавао да у њему гледа врхунац прелатуре, тим јасније показиваше се утицај царске владавине на цркву. И не беше ли ова велика победа источне римске владе искунљена по велику цену? Одлуке Халкидонске, истина, потписали беху сви епископи, алн калуђери и побожан народ — такођер нека сила и у деспотској држави — не хтедоше ништа да знају за ове одлуке. У Палестини и у Египту дошло је било до духовних револуција. Један патријарх беше протеран, а други опет убијен 1 ). Ред се могао одржати само оружаном силом. Тек је поступак цара Зенона умирио мало духове. Но и он је овом помирљивом политиком ударио тек онда, пошто је због револуције био за неко време збачен са престола. Халкидон је напокон завршетак важне епохе у црквеном уставном животу. За последњих двадесет година сазивана су три васеленска сабора. Али овај парламентарни конституцијонализам излази сада из праксе. Опажа се, да је саборима тешко управљати и да су сувише турбулентни. Када је под Лавом, Маркијановим наследннком, свугде, а особито у Египту, избило на иовршину незадовољство ради Халкидонских закључака, не сазва нови владалац ради умирења духова никаква сабора, него удари такођер демократским путем, путем реФерендума. У свима епархијама искупише се епископи, те му писмено доставише своје мишљење. Но 475 није се већ више свидела ова питома демократска Форма. Да би задобио народ за себе, проклео је био Халкидонски сабор. Но ово је учињено било сасма самовољно царским отписом на државне еппскопе. Од тога доба угврдио се тај нови поступак, да се ОФИцијална теологија

. Ј ) Побожни народ на Истоку гдедаше са највећом грозом на закључке Халкидонске. Интересне нодатке за ово пружају нам пдероФарије, већ. давно познате из пзвода У јерменском преводу Михаида Великог, а сада приступачније у потпунијем спрском тексту, који је недавно превео Кау у Кеуие с1е Гоггеп* сћге4. 1898, 286 и даље, 337 и даље. ГГобожни људи у Палестини и Егииту, који јако кодсећају на конвулзиопаре и сличне секте, пмали су непрестано визије, које им у пакленим мукама показиваху цар Маркијан или Јувенал јерусадимски. Испред присташа Халкедона бежи св. Дух у оС>лику голуба, а њихови пехари напуњени су нечистоћом ит. д. Особито је карактеристична визнја на стр. 246. спом. дела: неки светац посматра једну гомилу епископа »који слажу огрев у запаљену пећ, бацивши у њу лепога дечака, који се сјаји као злато." Они затварају и најмањи отвор на пећи, тако да нити дим може из ње да излази нити ваздух да улази. После три дана види онај светац дечка како чио и неповређен издази из пећи, и он упозна у њему Госнода. Будући је са Господом већ и раније разговарао, уиитаће га: Господе, ко су ти што те у пећ бацише? А он му одговори: Епископи ме поново распеше и хтедоше ми моју славу да отму. II он имађаше право, пошто на Несторијанце нређе болест Јудеја, који вероваху, да је онај који је распет на крст само човек, а не Бог у обдику човека*. Религијозна народна свест Истока сматраше баш у закључцима халкедонским одбацивање његова топло пригрљеног веровања.