Просветни гласник

332

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

су на до сад нечувеи начин духовним пардаментом, те насидним президирањем постигоше онакав резултат гдасања како је дар жедео, а наиме: 1. Диоскор је био збачен, а тиме је бидо уништено александријско папско краљевство; 2. У споразуму са папским легатима утаначена је бнла Формула веровања, која је са толнко антипатије примљена на Истоку. Цар је дак.хе енергичном интервендијом успоставио јединсто вере а уједно осигурао у својој држави у дрквепим стварима државној власти врховни надзор. Овај нови поредак ствари потврдио је 28. канон тога сабора. У њему се свечано потврђују духовне привилегије Новога Рима са том мотивацијом, да град, у коме станује и цар и сенат, према томе иста права има као и Стари Рим, мора и у црквеном погледу уздигнут и после онога града (Рима) други по реду биги. Протесте папских легата дадоше комесари уљудно завести у протокол, а непосредно за тим потврди сабор свечано нривилегије Новога Рима. Са вапредном истрајношћу преко 700 година не напушташе Рим свога протеста, а Грци опет са толиком истом тврдоглавогаћу не обзираху се на њ 1 ). Но ./1ав Великп у препирци где пориче Цариграду горе назначено право уводн један нов и важан црквено-нравни елеменат. Он потпуно одбацује већ утврђено схватање па Истоку, по коме се црквени ранг једнога града равна нрема његову грађанском положају, истичући: аНа 1атеп га1ло ев! гегит ваеспћгпит, аИа сЦутагат' 2 ). Мишљење ово својом конзеквенцијом довело је до уклањања државног врховног надзора и до потпуне слободе цркве, зашто — бар за тај мах — Исток апсолутпо није имао смисла. Но тврдња „1ава да само она црква има права на виши јерархијски ранг коју је основао .један од Апостола 3 ), изазвала је у Цариграду непријатан утисак. И Рим и Александрија и Антиохија хвалили се својим апостолским пореклом а Византија не. Али и у том ногледу знало се испомоћи. Од VI века показивали се наиме списи до тада непознатога светитеља Доротеја, који доказиваху, да је цркву у Византији засновао старији брат првоапостола Петра, Андрија. Апостолски Фундаменат за другу столицу био је нађен а Рим изигран. Истинитост ове легенде о Андрији сматра се у Фанару још и данас толико као догма, да нико не сме да такне ову светињу веровања и ако је у дубини душе уверен о неистинитости ове скаске, интересне само ради њене тенденције. Халкидон означава дакле сјајну победу царске црквене политике.

') Тек је латеранокн синод од 1215. под Иноћентијем III иосле крсташког освојења Дариграда признао свечано новом латлнском патријарху други ранг непосредно после Старога Рима. 2 ) 1.ео ер. 104. и. 3. Мап31 6, 191. 3 ) N011 ДесИ^пеЈиг (АпаЈоНиа) ге^ат стШеш, диат ароз^оНсат поп ро^евћ Љсеге беЛет. Бео ер. 104. и. 3. Магш 6,191-