Просветни гласник

наука н настава

331

соп8и1агез, ргае1оги, аес1Шсп и т.д. тако и на сабору за себе седе прво патријарси, па митрополити и напокон еиископи. 4ко су евентуадно присутни и игумани, морају стојати и немају право гласања. Пре свега од ведике је важности толико спорно питање о председииштву. Раније мишљење, по коме је право нредседништва имао папа и.ш његов заступиик, ни.је се могло одржати спрам грађе какву нам пружају акта. Епископ ХеФеле де.ш према томе спољашње и унутрашње председништво. Оно прво председништво, чијајезадаћа бида спољашње вођење послова и одрлгавање реда, припадало је лајику, дарским комесарима, но они не имађаху право гласа. Битно иак руковање текућим пословима и одлука у теолошким спорним питањима припадало је легатима. Но ово није тачно, иошто Халкедонска актајасио показују, дајеправо председништва искључиво имао дар или његови комесари. Иа и тај део пословника иолази са аналогије римскога сената. Као што онде председава ргтсерз или конзул, тако и овде цар или комесари. Као они, тако и ови стављају на гласање предлоге, не пуштајући се сами у гласање. Заступници римске столице немају ирава председништва, него важну повластицу да за увек рпто 1осо гласају 1 ). Они врше дакле право једнога рппсерв 8епа1из-а. Прп томе се паиа толико мало сматра за председника, да његови легати морају да траже реч од комесара 2 ). И цар и комесари врше своје президијално нраво врло енершчно. Када скуп при нојави каквога омрзнутог прелага подигне галаму и вику, добија опомену и укор, којом приликом комесари пзјављују да су такви простачки узвици (ехротјве^д дгјџотмиС) недостојни епископа. Но комесари не ограничавају се само на одржавање реда, него учествују као што Хе#еле суди в са много практичне умешности и богословске увиђавности" и у самим распрама и прсговорима 3 ). Једном речју ови лајици дириговали

Ј ) Уиор, Не&1е, СопсШеп&езсМсМе 2, 403. Када иаиа Дав вели за своје легате: У1се теа опеп1аП ргаезс^егип!, то значи сало х они заузеше нрво место <( а не »они нредседаваху". Исто тако каже се и у 1Л1>ег (Ипгпиз стр. 97: СопсШит . . . . т Са1сће(1опа .... сш ароз(;оИси8 рара 11,ео рег 1е§а1;о8 е(; т1сапоз рге!иИ и на стр. 100: СопсШит ип1Уегза1е (јиос! 1ауеп4е (1ео е! уо4пш .... (1отш Соп84ап4т1 с1етеп!ег 1тр1еп(;е, 1п игБе ге§1а ео рге51(1еп1е се1е!)га1;ит е81, си1 аров1оИсае гесогскИошз А^аЉо рара рег 1еЈ*а1о8 аи08 е1 ге8роп8а1е8 рге1ш4. Овде се сасма јасно раздикује ца.р као нредседник а наиа као рппсера аепаШз. г ) Ово се н. нр. сасиа јасно види при почетку XVI. седниде. 3 ) Карактеристична је за опену колико Хе®еле има смисла за истину она нота (ор. сИ. 2,447,3) где вели: »По свој нрилиди да су дарски комесари, којн овде а и у будуће у расправама ноказују много ирактична смисла и теолошке увиђавности, нримали савете од папских легата.« Но ово се поткуно нротиви његову извођењу на стјј. 403. када вели »у унутрашње ствари (синодске) нису се мешали.* Но он при пажљивом читању аката не може а да не види евидендију самих чињеница. Његова претпоставка, да су легати били тајни саветниди комесара, некако је незгодан докушај, да се доведе у хармонију његова теорија са овим исказом.