Просветни гласник

330

просветни гласние

и ванредним лукавством глсдала је на сваки начин да поништи самосталност нилске територије, но јојп и иод Диоклецијаном ваљало је проливати потоком крв, да се сузбију покушаји за независност египатских царева. Дух св. Атанасија живео је и даље у његовим наследницима. Крај гроба св. Марка столовао је сада духовни Фараон, опкољен оданом телесном гардом својих монаха, а постепено ишчаурио се он као прави световни господар Египта 1 ) поред кога је царски намесвик био само сенка без икаква значаја. Три прелата, колико даровита тилико и смела у избору средстава: ТеоФил, Кирил и Диоскор створише ово источно папство, а није много требало па да Египат преобразе у црквену државу. Помоћу духовних државних парламената и синода, чије председништво просто приграбише себи, полазило им је за руком да своје ривале у престоници збацују са патријаршкога трона. И када Диоскор на другом сабору у Е#есу би извикан за васеленског патријарха 1 ) изгледаше заисти, да је примат пренесен на првосвештеника Нилскога града 3 ). Том приликом чинидо се као да Ке се нолитички идсјаги доцнијега латинскога Запада остварити на Истоку и да ће црква потчинити државу. Но развој овај спречише два једнако интересована Фактора: римски папа и источно-римски цар. У чувеној својој догматичној посланици Флавијану (ер!з1:о1а (1о§та(лса ас1 ИауЈапит) ступио је Лав Велики у врло оштру опреку са Александринцима и традицијоналном теологијом Истока. Исто тако енергично поступаше и политичар цар Маркијан, који је са свесном конзеквенцијом изводио ирограм да јако оснажену јерархију потпуно иотчини државној власти. Циљ овај постигао је он на Халкидонском сабору, који би сазван њиме и његовим западним колегом у споразуму са Лавом. Овај васеленскн сабор је епохалан за одношај цркве према држави на Истоку. ТаЈ сабор уједно је и први о коме се сачувала опширна акта, помоћу којих добивамо јасну слику о карактеру таквога духовнога парламента,. пошто су оба синода ЕФеска, о којима такођер имамо аката, текла беа реда и у приличној хуци буци. Из аката и преговора Халкедонскога сабора видимо, да је пословник за њ просто позајмљен од рпмскога сената 4 ). Ред седишта потпуно одговара сенаторском. Као што онде засебно

] ) О Кор^ЛЛод сМроуЈоЉјд 1ттI г\у етиожтгцV ('.>>уЈУ.о1Г?<>оџ 0ео<р1Лоу лаџгјЛтгу у.ол еке[уоу тј етивкотггј 'АЛе^агд^еСав п'ара тТ^ и^атжцд га^еид катаЗиуавгечбем тСЈг жџауџагоV 'еЛајЗе г\т аџх'1 г - 8осга4. VII, 7 унор. 11 и 13: 'Ореагт/д ка\ тгџогеџоу џег е/гСае/, г\у ЗугаогеСаг гиу етча-лопш, ог1 пафцуаИтто тгоЛу г~а е^оиаСав таг ек рааМи^ ар/нг гегау/геусо!' јмОлага бе ои ка\ етготггеуем оитои бшгшбве^а Ки^иЛЛов е^оуЛето. 2 ) Мап81 б, 855. 3 ) Како за ово тако и за даље упор. класично излагање А. Харнака Бо^теп§ебсћ1сћ4е 2, 348 и даље. 4 ) З г иор. К. X. Бипк, Б1е Веги{ип§ с!ег окитетзсћеп 8упо<1еп с1ез АИегоћитз. 1П Кксћепдевсћ. АћћапсИ. и. ТЈпЈегз. 1, 39 и даље.