Просветни гласник
482
ПР0СВЕХШ1 ГЛАСНИК
грчке деце од сваког скривеног и нечистог смера оснивача и заштитника тих шкода; 13. повољнија и прикладнија спрема народних учитеља и учитељица, поправљајући учитељске школе и оснивајући државне женске учитељске школе; 14. да се са свим укину учитељи за почетну наставу и да се замене нарочито спремним помоћницима учитељским; 15. да се основна настава распростре на 1689 села са по 200 становника и испод тога броја; 16. да се у јавној настави присто.јно уреди техничка струка, библиска историја, нови завет, матерњи језик, настава гимнастике и ручнога рада; 17. да се педагошко образовање рашири и на проФесоре учитељских и виших девојачких школа; 18. да се допуни квалитативно н квантитативно настава за женскиње; 19. да се учитељи и учитељице подстичу на све веће и веће усавршавање; 20. да се пронађу и да се осигурају за половину јача новчана средства за обилније, потпуније и оиштије образовање грчкога народа. У циљу да се ове веома. важне и хитне поправке изведу Министарство Г. Теотоки поднело је 4. децембра 1889. скупштини нарочите законске нројекте, али она не нађе времена да о њима већа. Носле неког времена буде примљен 12. августа 1892 обнародовани закон „о организацији школа основне наставе и о установљењу касе за народну наставу". Овим законом је помоћ општинска тако уређена, да ни једној општини није допуштено, да изда више, него што је за основну наставу у њој одређено (чл. 2. а). Ако њена помоћ за потребну наставу не би била довољна, тада јамчи влада да попуни цео недостатак, ма колики он био (чл. 8), а према чл. 16 устава. Као чврста основа за уређење народних школа беше број становннка, који је утврђен службеном статистиком државном (чл. 9). Време учења у основној школи одређено је на четири године (чл. 9). Ироцент старости од шест до десет година, до којега основна настава треба да доспе, рачунат је према становништву по 7°/ 0 , на место пређашњега 4 °/о (чл. 9); размера женских ђака спрам мушких узета је 2:5 (чл. 9). Број учитеља у свакој народној школи мора одговарати стварном стању ученичком, и то у селима долази по један учитељ на 40—50 ђака, у наланкама на 50—60 ђака и у већим градовима на 60—70 (чл. 9). Према броју учитеља утврђене су многоструке школе (једноразредне грећег степена — једноразредне другог степева — дворазредне — троразредне — четвороразредне) за сваки град, паланку и село (чл. 9 и 11). Према врсти школа, које су сад одређене и које су за целу Грчку