Просветни гласник

11ЛУ1ГА II НДОТАВА

495

вазалних судова. Кад посматрамо једап од њих на иопречном и уздужнол пресеку, можемо и голнм оком разликовати два дела: један је окренут сржи, а други, мањи, површини стабла. Први део, гледан на микроскопу, има у главноме исте елементе које и код врбе, са чега се и називље дрвенасти део фибровазалног сноииКа (ксилем), а други, спољни, онакве какви се виђају у лици, те му отуда и име ликин део фибровазалног сноикКа (Флоем). Дакле и ако кукута нема онаквог дрвета и лике као врба, ипак има делова, који им по својој грађи скоро потпунце одговарају. Интересности ради да поменем, да дрво и лпка врбина нису нншта друго до збир дрвенастих и ликиних делова многобројних њихових Фибровазалних снопића, који су се тако чврсто збили, да се као такви не могу више разликовати, већ чине један готово непрекидни Фибровазални прстен. Фибровазални снопићи гранају се онако исто у свима биљкама, као што се гранају трахеје у дрвећу, т.ј. њихове гране улазе и у све друге биљне делове, који се појављују било на корену или стаблу. Нас се нарочито тичу оне њихове гране, које улазе у лишће. Оне се у лискама појављују као лисни нерви. Обично у лиску једнога листа улази само један Фибровазални снопић (главни нерв), на се у њој грана у многобројне гране п гранчице, слично каквом крвном суду у телу човечијем или животињском. Али, није редак случај, да у лиску уђу више снопића, и они тада теку кроз њу мање-више паралелно, гранајући се на истн начин, као кад би сваки од њих био сам, само нешто слабије. Да нерви одиста нису ништа друго, до Фвбровазални снопићи, онакви нсти као и у стаблу кукутину, лако се можемо уверити кидањем лишћа боквице или жпловлака (Р1ап(а§о.) Нерви су у лискама више примакнути њезиној доњој страни, наличју, са чега се на тој страни, гледани с поља, виде много јасније. Последњи огранци њихови завршују се ћелијама на доњој страни лиске, а одликују се по грађи од правих Фибровазалних снопића тиме, што немају ликина дела, већ имају само дрвенасти део; ликин део није развијен само на њима, а иначе га има свуда. Ово довде речено о грађи врбе и кукуте, вреди у главноме и за све остале дрвенасте и зељасте биљке. Једини изузетак, у распореду Фибровазалних снопића, чине биљке које ничу са једним почетним листићем (Мопосо1у1ес1опае), као што је кукуруз, пшеница, јечам, ит. д.; код њих снонићи нису поређани по кружној периФерији, већ су раштркани свуда ио зеленом слоју. Хранљиви раствор, унесен ендосмотичним путем прво у коренове длаке, проноси се даље на исти начин, у главноме у радијалном правцу, с ћелије на ћелију само дотле, док не доспе до трахеја у дрвенастом .делу Фибровазалних снопића, односно у дрво, па се одатле све до крајњих 33*