Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

497

то ће, природно је, оне потискивати оне количине његове, које су пре аих ушле, и оне ће се у толико више пењати у вис, у колико је већи придолазак нових количина. Тај притисак у трахејама, створен унашањем нових кодичина сокова ендосмотичним путем, који дедује на већ затечене количине терајући их у вис, зове се ендосмотични аритисак или дифузиона моЛ. Услед њега сокови се у трахејама пењу беспрекидно све дотле, док не достигну и највећу висину. Да постоји ендосмотични притисак, можемо се лако уверпти, ако пресечемо одмах над земљом сгабло које биљке, чија је дебљииа равиа пречнику какве подуже, шупље стаклене цеви. Ако смо то учинили нпр. на дивљој ружи и ако смо стаклену цев спојили помоћу каучука са остатком стабла, па цев помоћу подупирача ставили у вертикални положај, и оставили све то да постоји неколико ■сати, видећемо, да ће се у цеви прикупљати све више ивише један бистар, безбојан сок. Пробамо ли укус његов, видећемо да није чисга вода, а -ако га испаримо даће сув остатак. Ирема томе, он се састоји из воде и мпнералних соли. Испитан хемијским путем, нађено је, да се у њему налазе исте соли, које и у хранљиву раствору и од прилике у истим процентним количинама. Из тога се закључује, да овај сок у главноме није ништа друго, до хранљиви раствор, који се спроводи од корена кроз стабло. Код некнх је бнљака ендосмотични иритисак толико јак, да пресечене, испуштају за дуго време такав бистар сок. За такве биљке' у таквим случајевима, велимо да сузе. Тако, винова лоза сузи за време резидбе; храстови сузе кад их чобаеи у пролеће дубље засеку ради добијања слаткога сока за пиће, ради мусе, како онн веле; агаве, неке палме, јасени, и многе друге стране биљке, сузе кад их домороци засеку ради сокова, које употребљују било за пића или за добијање многих других техничких производа. Други Је узрок пењању само издуживање трахеја. Рекли смо, да се трахеје издужују на тај начин, што им се придружују ћелије, које се налазе изнад или испод њихових крајева. Из тих ћелија, пре него што се придруже трахејама, суседне ћелије, епдосмотичним путем, извуку сав ћелични садржај, тако, да остану потпуно празне. Кад се таква, празна ћелија споји са трахејом, значи: не само да је трахеја нродужена, већ да се на крају, на којем је наступило продужење, створио и мали празан простор. Такви празни простори на доњем делу трахеја, на оном што је у врху коренову, за час се нонуне било ново-унесеним соком, било оним, који се већ затекао у трахеји, пошто услед теже, а немајући подлоге, пада на ниже. Попуњавање посталих празних простора на врху бива са свим друкчије. Раније је речено, да се у трахејама, сем нешто гасова, не налази ништа друго. У тренуцима кад се која трахеја не издужује на горњем крају, њезини гасови могу бити или прикупљени у том крају, илн подељени у мање делове, обухваћене соком. Било једно или друго, јасно је, да они сметају ендосмотичном притиску, да свој гадатак изврши