Просветни гласник

498

11Р0СВЕТНИ ГЛЛСНИК

потпунде, јер мора трошити један део снаге на савлађивање отпора г који му истављају. Али, шта бива кад се трахеја издужи? Ако су гасови били ирикупљени у горњем њезину делу, онда ће се они, заузимањем иосталога празног простора, разредити, њихов напон ослабиће, ендосмотичан притисак унотребиће сада и онај део снаге, који је раније трошио на савлађивање већега отпора, и као последица свега јавиће се неко мало издизање сока. Јесу ли пак гасови били подељени по целој .трахеји, онда ће они, у тежњидасе разреде заузимањем створеног празног простора, издизати у вис својом напонском снагом све оне количине сока, које се налазе изнад њих, те ће сс и сада као последица јавити кретањ'* сока у вис. Како се нарашћивање ма које биљке врши готово беспрекндно за време целе вегетационе периоде и како се као његова последица, јавља и беспрекидпо издуживање трахеја, из претходнога јс јасно, да. је и оно такође доста важан Фактор у нроносу сокова кроз биљку, премда ие толики, коликије ендосмотичан притисак и транспирација, о којој ће сада бити речп. Под транспирацијом, која је трећи узрок нздизању сокова, разуме се исиаравање воде из њпх. То се испаравање врши ноглавито на лишћу и листоликим органима, иремда га може бити, само много мање, и на другим биљним органима. Да би било јасно све, што ће се даље говорити о транспирацији, преко је потребно, да се, у најкруинијим потезима, упознамо са грађом лишћа. На сваком листу могу се разликовати два главна дела: дршка и лиска. Еако је унутрашња грађа дршкина слична грађи стабла или гране које зељасте биљке, нећемо се задржавати на њој, већ ћемо одмах прећи на грађу лиске. Кад оштрим ножићем покушамо да одвојимо на лнски, нпр. од јоргована, површински слој, видећемо, да се он доста лако одваја у виду танке, безбојне скрамице, сличне оној на главици црног лука (лакше се одваја са наличја, него са лица). Та се скрамица називље иокожица или еиидермис. Посматрамо ли на микроскопу један део такве скрамице, скинуте са наличја листа, видећемо, да је састављена из једног слоја ћелиЈа неправилнога облика, а на многим местима, поред оваквих ћелија, има још и друкчијих. Те другојаче ћелије имају облик полумесеца, а налазе се све по две заједно, али тако, да су им издубљени крајеви окренути један другом, а испупченим странама спојене су са другим суседним ћелијама. Сваке такве две ћелије чине отвор г кроз који се може допрети до ткива испод покожице. Ти се отвори називљу стомама, а ћелије, које их чине стоминим Аелијама. Стомине ћелије изгледају овакве само кад посматрамо стоме одозго; посматрамо ли их на, попречном пресеку кроз лист, изгледају, изузев њихова најгорњег дела, окренутог лисној иовршини, опет мање-више као равни полумесеци, али су им сад испупчене стране окренуте једна другој. Према таквом облику њихову, канал, који води између њих, није свуда једнаког преч-