Просветни гласник

оцене и пгиклзи

509

дашњост, а вршење радње реадних реченица пада у будућност. И у иреалној реченици са кад бих долази кондиционад стога, што зависи од реченице, која је у неку руку негативна, али та негативност није у том, што би се сумњало да ће доћи то време, него у том, што се зна да није дошло, а може се знати да није дошло, јер је требало да дође у прошлости или садашњости. Самосталне реченице са кад бих казују жељу, а долазе до тог значења стога, што су оне уираво споредне реченице неисказаној хипотетичкој реченици са ако (зс. бп дошло време), а хипотетичке реченице лако постају реченице за жељу. И за иреалне самосталне реченице са кад бих вреди у опште оно, што вреди и за иреалне споредне реченице са кад бих. Главно је у Мусићевој расправи то, што он узима да су релативне реченице друге врсте управо хнпотетичке реченице без хипотетичке конјункције, да јс, дакле, релатив у релативним речееицама управо хиаотетички индефинит, који је после ирешао и у прву врсту релативних реченица као релатив. Према том Мусић узима да је релатив иостао уираво од индефинитног ирономена. И ако то Мусић расиравља сасвпм зналачки и доказује врло оштроумно, опет се мора рећи поп ^ие!. 1Јре постанка правог релатпвног прономена језик је се служио другим средствима. Тако је једно средство био релативни партиципијум, у ком се потецијално скрива релативни нрономен. Релативне се реченице оиисују првобитно релативним партиципијалним реченицама, које служе за основу синтетичким композитима, који по значењу одговарају релатнвним реченицаиа. Оснм тога језик се до постанка релатива за казивање релативних реченица служио и паратаксом; споредна је реченица стављапа уз главну као самостална. Фуикцију релатива у ипдогерманском језику узме на себе анаФорички демопстратив са основом го- и врши је све до времсна одвајања језика, у које је пли нешто рапије морао ностати и релатив. Отуда по свој прилици и долази, да је употреба релативнпх реченица у основном језику још у време његова раздвајања била још врло ограничепа. То се, види по том, што се само арпјски, грчкн и Фригијски слажу у употреби релативног прополена го. Функцију релатива у релативним реченпцама, које су првобитно биле паратетичке, вршио је и у српском језику до појаве релатива .лемонстратив и персонални прономен (1. и 2. лица). Функцију релатнва у таквим првобитно паратетичким реченицама вршно је, дакле, анаФорички демонстратив, који је затим потиснут нравим релативом (од оспове до), за који Мусић доказује да је управо хииотетички индсфинит. Још је 1870. године Квичала ("Шепег Акасћ (ЈЛУЈез. р. 77) доказивао да је релатив иостао из индефинита, а у последње време пристаје уз Квичалу и Диндског у својем делу ,Бе рага!ах1 е4 ћуроћш ари(1 ртсоз ћаИпов" (р. 62. Ап т. 2: А1 тИи диј(1ет уМеШг теНоге 1иге К\1са1а оп§1пет тсМтИат ЛеГепШззе). И Бругман (1п(1о§ег. Рогасћ. IV дрооветни гдАоиик, II ка,, 4 св,, 1902. 34