Просветни гласник

508

ПГОСВЕТНН Г.1АСНИК

време) доиста нзвршио радњу глаголеку. Прави је узрок тој употреби футура место преФективног презенса управо^ то, што се хипотетичка. релативиа реченида оснива на аФирмацији, јер се суионира управо само време, те облик аФирмације утиче на обдик супозиције (футур место перфективног презенса) (стр. 29.). Како су иаратетичке релативне реченице по својој природи главне реченице, то у њпма долази кондиционал онако исто као и у главним реченицама. Пошто у паратетичким реченицама пе долази перфективни презенс, то не може ни копдиционал у њима бити претерит перФективног презенса [само са гномичким (итеративним) значењем], него само Футура. У хипотетичким реченицама, у којима долазе и Футур и перФективни презенс, може кондпциоиал битн и претерит Футура и претерит перфсктивног ирезенса (стр. 29.). Хипотетичке релативне реченице с кондицп оналом претерита футура већином су консекутивне и кондиционал у њима значи способност. Кондиционалу у релативној хипотетичкој реченици узрок је негацнја у главној реченици (стр. 101). Каткад у релативној реченици, и ако је главна реченица негативна, не долази кондиционал, већ само глаголски облик, који казује, у које време пада радња глаголска. Ако је у главној реченици још и негативно питање, на које се очекује аФирмативан одговор, онда у релативној реченици може бити каткад и Футур. Хипотетичке реченице са кад бих и каузалне са кад не стоје у корелацији са главном реченицом, јер се ни у споредним реченицама кад не односи на корелативно „тада, онда" у главној реченици, већ на време у реченици. која није казана (а то је: има време ), па се тако ни реченицом са кад не казује време, у које се врши рздња главне реченице. Реченица има време , на коју се односи реченица са кад, изоставља се стога, што јо сувишна и што за смисао читаве периоде нема никакве битне мисли. У хипотетичкој реченици са кад бих додазн кондиционал стога^ што је то хипотетичка релативна реченица, која зависи од реченице, која је у неку руку негативна, а већ је у напред речепо да у хипотетпчкој релативној реченицп, која зависи од негативне реченице, долази кондиционал (као претерит Футура). У каузалним реченицама са кад не долази никад кондиционал, а у хипотетичким реченицама са кад долази само кондиционал. Да би се и по облику сваке реченице познало, да ли је каузална или хипотетичка, језнк је за каузалне одабрао индикатив, а за хипотетичке кондиционал. Према том, ако реченица са кад има индикатив, онда је она каузална, а ако има кондиционал, онда је хинотетичка. Хипотетичке реченице са кад бих могу бити и главне и споредпе, а и једне и друге могу бити реалне и иреалне. Иреалне се разликују од, реалних у том, што вршење њихове радње пада у прошлост или у са-