Просветни гласник

ОДЕНЕ И ИГИКАЗИ

607

а релативна му Функција стоји управо у средини између индеФинитне и пнтерогативне. Од индсфинптног му је значења постало хипотетичкорелативно значење, а од њега ннтерогативно". Ако прономен до- долази у свима индоевроиским језидима у значењима, од којпх је једно такво, да му се само од њега могло развити хипотетичко-релативно значење, а друго таково да се могло развити само од хипотетичко релативног, онда је управо он морао испрва служити као хипотетички релатив. Како опет пропомен го- има често анаФоричко значење, а паратетички је релатив једнак управо анаФоричком прономену, онда је сва прилика, вели Мусић (стр. 26.), да је нрономен го- најнре служио као паратетички релатив, а ирономен (јо- најпре као хнпотетички релатив, иа се онда нрономен цо- у паратетичке релативне реченице морао пренети из хинотетичких, а прономен го- у хипотетичке релативне реченице из наратетичких. Да се такав пренос могао изврпгити показује на пр. грчки језик, у којем и прономеи о гј гб има хииотетично релативно значење, а према оном, што овај прономен зиачи, очекивало би се да он буде паратетички релатив. У Хомера претежу примери са паратетичко-релативном употребом његовом, али и у њега има већ иримера и са хипотетичко-релативном употребом. У хипотетичко-релативвне реченице могао се прономен о тј гб крснети само из паратетичко-релативних. Тако се и немачки демонстратив „<1сг сНе с1ав" употребљава као релатив. И он би ио свом значењу био само паратетички, али долази икао хипотетички релатив. Тако је и у немачком језику прономен ,с1ег сИе с1аз" морао нрећи у хипотетичке релативне реченице само из хипотетичких. Отуда се види да се релатив из оне врсте релативних реченица, за које је управо постао, може пренети и у другу врсту. Потом није никако чудо, што је релатив до, који би по свом постању био само хипотетички релатив, у неким језицима иостао и паратетички релатив, на пр. у латинском, литавском, а између словонских па по се у српском језику (стр. 27). Отуда је јасно, вели Мусић, зашто се у паратетичким релативним реченицама употребљавају она времена, која се употребљавају и у самосталним (паратетичким) реченицама (дакле сва осим перфективног презенса, осим ако је реченица апстрактна) и кондиционал, а у хипотетичким релативним реченицама долазе времена као и у хипотетичким реченицама (дакле сва) и кондиционал. За будућност употребљава се у наратетичкпм релативним реченицама Футур, а у хипотетичким и футур и пеФерктивни презенс. Разлика између футура и перфективног презенса у у хипотетичким релатившш реченицама је у том, што се Футуром супонира само вршење глаголске радње, а иерФективним презенсом супонира се управо извршење глаголске радње. У релативној реченици мора бити футур, а не перфективни презенс, ако се радња њена врши касније од радње у главној реченици. Каткад футур долази и место нерфективног презенса, а то за то, што се супонира, да је субјекат (у ма које будуће