Просветни гласник

506

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

глашен, а нијодан индивидуалаи појам, којим се (енклитично) ко у речениди са „ ако ко" замењује, није особито наглашен. Иста се разлнка, као између релативних реченида и хипотетичких реченица с ненаглашеним индеФинитом, налази и између концесивних реченица с наглашеним индсфинитом и оних с ненаглашеннм индеФинитом (стр. 19.). Ако у главној реченици нема анаФоричког ни демонстративног прономена, кОји би се протезао на нндеФинитни (релативни) прономен споредне реченице, нити се сам по себи разуме, онда споредна реченица није хипотетичка (т. ј. релативна) него концесивиа, јер онда у главној реченицн нема речи, која бн могла значити сваки индивидуални појам, који може значити индеФинит сноредне реченице, те главна реченица остаје иста, заменио се индеФинит ма којим индивидуалним појмом, којим се у опште може заменити. Из свега се внди да су Мусићу релативне реченице друге врсте уараво хииотетичке реченице без хииотетичке конјункције, а релативни је ирономен (адвераб) у њима уараво генерални индефинитни ирономен (адвераб), који би се могао звати хииотетички гшдефинитум (стр. 24.). То потврђује тим, што и у релативним реченицама као и у хипотетичким долази 1) презенс нерфективног глагола. 2) генерална а не индивидуална индеФинита и 3) што од ших као и од хипотетичких реченица постају питања и то тако звана прономинална питања. Према томе и назива Мусић релативне реченице друге врсте „релативне хипотетичке реченице", а релативне реченице прве врсте за разлику од ових назива иаратетичке релативне реченице. За тим мисли Мусић (стр. 25) да је прономен који добно своје релативно значење од индеФинитног најпре у хипотетичким реченицама, да је дакле постао хипотетички релатив, којп је после с готовим релативним значењем ирешао и у иаратетичке речечице, те тако иостао иаратетички релатив, али са значењем „он", а то вреди и за друге релативе. С тим је у свези и положај реченица. Најпре је хипотетичка релативна реченица као хипотетичка реченица долазила свагда испред главне, а паратетичка релативна реченица може долазити само иба главне. У индоевропским језицима долазе два прономена са релативном функцијом го и до. Мусић мисли да је прономен го најпре (кад је постао релатив) служио као паратетички релатив, а прономен до најпре (кад је ностао релатив) служио само као хипотетички релатив. Једни су Језици узели прономен го- и то не само _као паратетички, него и као хипотетички релатив (староиндијски: уаз, уа, уасђ, а други прономен до не само као хипотетички, него и као паратетички (латински н литавски). У словенским језицима долазе оба прономена у релативној Функцији го (на пр. у старословенском и-же, га-же, ге-же), али у српском само с^о (али и у српском „јер" = ге-же од прономена го). „У свима индоевронским језицима прономен^о долази као индеФинитни и интерогативни прономен,