Просветни гласник

НАУКА И НАСТВА

455'

дашњим законом тражи се од иродужних школа да су више као „ пофторне" школе, а тим самим оне не могу потпуније вршити задатак, који треба да имају. Закон одређује да се у њима учи све оно што се већ учило у основним школама. Ако се има на уму, да се у овим шкодама ради махом четвртком, Недељом и празником, и гдегде још којим даном, онда је јасно, да се за овако кратко време не могу прећи ни главпе ствари, које су обрађиване у основној школи, а како ће се и колико моћи да ради новога. Стога се данас од њих и не може много очеки вати. Школски надзорник за округ крагујевачки и вели: ,то нису никакве школе, нити се штогод ту научи. Нити учитељ воли да ради, нити родитељи и ђаци маре за н.их, и оне, ако их где има, на силу се одржавају, колико да учитељ на рачун тога добије неку награду. Нигде до сада нисам видео стварна успеха у њима"... За ове школе у нас и нема никаква плана и програма. Министраство просвете ослонило се да ове спремају школски надзорници у споразуму са учитељима. Ну, ове су програме обично утврђивали сами учитељи за своје школе и не увек и у свему најсрећнпје. У осталом ирема законској одредби задаће ових школа, и то је по готову било излишно. Требало је само да проберу шта да се обрађује од онога што се један пут учило с обзиром на време, које ученици проводе са учитељима у продужним школама. Да би продужне школе, коЈе несумњиво имаЈу вредности, у истини биле што треба да буду према свом задатку, и да би министарство просвете знало шта се у њима ради, на послетку да би у њихову уређењу имало једнообразности издао је бив. министар просвете, г. Љ. Ковачевић, познати распис од 1. јануара 1902. г., којим је позвао све школске надзорнике и ове учитеље да на окружним и среским већима заједнички претресу сва питања, која се тичу нродужнпх школа и њихова уређења. Овоме су се позиву учитељи радосно одазвали, свуда се озбиљно претресала постављена питања, и мишљења учитеља и школских надзорника добило је министарство, и то ће корисно послужити као грађа за уре• ђењо ових школа, кад то дође на ред. Овде ћу сад да према надзорничким извештајима изнесем како је било са продужним школама у току ове школске године. Свуда их ниЈе било; негде их беше мање а негде више, а то је зависило од већег уста* лаштва учитеља и школских надзорника, ма да нису без утицаја и по неке друге околности. 1. Београд. Овде није било продужних школа, а нису ни потребне. Ученици сврше основну школу и онда иду у гимназију, грађанску школу или у Вишу Женску Школу Краљице Драге или у приватне школе.