Просветни гласник

454

ПРОСВЕ'ХНИ ГЛАСНИК

поставити за управитеље основних школа по већим градовима и за учитеље основних школа у Београду и то са већом платом или бар са већим управитељским додацима. У Београд би, на овај начин, долазили за учитеље само они, који су у истини заслужили да дођу, и ту би се могли и даље усавршавати у Великој Школи, па временом опет отићи у народ. као школски надзорници. По себи се разуме да је нотребно да се и проФесори средњих школа постављају у грађанске школе бар за неке предмете, особито у прво време док не буде витпе спремних наставника из учитељскога реда. Једном речи ваља се најозбиљније заузети да се ове школе одрже, да се усаврше и стекну потребног ауторитета, па да их народ заволи као што воли п гимназије, јер су нам и оне потребне. Данас ове школе готово нико не воли. На крају морам још један пут да нагласим, да су грађанске школе васпитне школе и да у њима наставу ваља подешавати према педагошким начелима као год и у основним школама. Ово су понеки наставници заборавили, па су почели да раде као што се сме радити, можда, само у стручним школама, а што се забрањује да ради и по гимназијама г а то је да се сувишна важност придаје употреби уџбеника, па се чак и диктују понеки наставни предмети. Школски надзорник за округ подрински наводи у свом годишњем извештају, да су у девојачкој школи у Шапцу диктована укратко предавања из хемије и минералогије, па су диктована предавања чак и из Домаћег Газдинства! Овоме не треба коментара. Међутим ствар је са уџбеницима мало друкчија. Уџбеници су у употреби и у основним и у грађанским школама у толикој мери, да би се ово могло истаћи као једна заједничка невоља, која је много ометала школски рад у свима овим школама у току целе школске године. Изгледа да се на овај начин и нехотично, против воље одушевљених и умешних школских радника, поново јавља стара навика, да се ученицима задаје из књиге да уче лекцију по лекцију, а учитељи да их преслигаавају, гато се не би могло ничим оправдати. Ја зато и сматрам да је употреба уџбеника врло опасна, јер кочи и омета правилан напредак у школском раду. Ово треба у будуће имати на уму више него у овој школској години. 3. Продуиене и вечерн>е школе И пре садашњега закона о народним школама било је у нас гдегде продужних и вечерњих школа. Али као пре тако и данас не можемо се хвалити резултатима, које су нам давале ове школе. На првом месту увек их је било мало, па и да су биле добро уређене, ииак би морао бити веома ограничен њихов утицај на веће народно просвећивање. Са-