Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

453

и ирограмима више практичан карактер. Зато ни у ком случају не треба их укидати. Њима се може замерити, ако нису најбоље уређене у том иравцу, и онда треба пастатп да се преуреде. Може им се замерити, ако се на њих много троши, ади се трошак не испдаћује због малог броја ученика. У току ове школске године у иојединим грађанским шкодама било је мало ученика. Тако је у грађанској школи у Лозници било само девет ученика са којима је радио један наставник, а у Крушевцу је било осам ученика од којих су шест прешли у II р. и два су остала да понављају I р., а радила су два наставника, један стални и један хонорарни. Треба имати иа уму да плате ових наставника нису мале и да осим наставничких плата, које даје држава, троше нодоста и општине, издржавајући и снабдевајући школе школским потребама, и онда неће бити чудо што је школовање једнога ђака стало врло много. Виће зато потребно да се одреди колико најмање може бити ученика у нојединим разредима, па да се школа, на захтев општине, може отворити. Према оценама успеха и рада, које су наставници добили, сме се закључити, да је рад у овим школама био добар, јер нема ниједнога наставника, који је добио мању оцену од „врло добар". У својим извештајима школски надзорници хвале ове учитеље да раде и с вољом а и да су умешни у раду. Иа ипак има понешто што је и у овим шкодама ометало већи успех и правилнији шкодски рад. Тако у понеким школама бидо је доста наставних средстава, али наставници, који предају природне науке, нису вични да их у предавањима примењују. За наставу из сдободноручног цртања немају спреме, зато је цртање могдо да се предаје са успехом само у Београду и Јагодини. И певање је са мање успеха предавано. У неким грађанским шкодама није се предавао ни ручни рад, јер учитељи грађанске шкоде и зато су невични; у већини ових шкода предавали су га зато хонорараи наставници. Ну, најнезгодније је што међу учитељима грађанских школа мало има добро спремљених за предавање немачкога језика, који се стога гдегде није ни предавао. А где се учио, нису се могли постићи повољнији резултати. Из овога ипак не треба извести суд да негдашњи учитељи и учитељице основних школа нису добри за наставнике у грађанским школама. Од њих треба само тражити већу спрему, коју ће доказати испитом, и онда их постављати за више учитеље. Њима треба дати прилике за већу каријеру, али ипак да остану у народним школама. То ће имати доброг утицаја и на све учитеље у основним школама. Сваком треба дати наде на већу и бољу будућност. Сваки нека ради и нека тежи за нечим вишим, па ко се покаже достојнијим већег положаја, кога трудом и радом засдужи, онда је правично и да му се додели. Не буде ди довољно места у грађанским шкодама за све учитеље основних школа, који су испунили погодбе да постану виши учитељи, онда те учитеље треба првенствено