Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

461

шта: у Београду (на неколико места), у Крагујевцу (два), Нишу (у Нетовићкином заводу), Шанду и женске радничке школе по свима већим варошима у Србији. Све нас оне интересују, јер се у њима васпитава наша омладина. Ми ценимо приватне школе, јер нам је свима познато да су то била места на којима су у прошлости изникле многе педагошке мисли, које су основица и данашњем рационалнијем просвећивању. Ја тога ради подсећам на школе Франкеа, Филантрописта, Песталоција, Фребела итд. Зато се приватпим школама и данас свуда у свету обраћа велика пажња. У Енглеској су и сад све васпитање и све народне школе више приватна ствар, о којој се брину појединци и општине а најмање држава. Па ииак ја о нашим приватним школама нећу ништа говорити више, јер не бих имао шта... Прве су две приватне школе конФесионалне. Евангеличка школа има четири разреда у којима су се учили 150 ученика и ученица. Наставни је језик немачки, али се предавао и српски језик. На српском језику предавао се земљопис Србије, српска историја и српске песме. Ова је школа основана за протестанте, који су српски поданици. Ну, доцније су почела учити у њој и деца протестаната, који су туђи поданици а по том и деца разних народности, па и наша, која су православне вере! Школу ову помаже новчано српска држава, а шаље јој се помоћ и са стране. Ну, у главном о њој се стара и издржава Је овдашња протестанска општина, којој је до скоро био на челу одлични Србин, сада покојни П. ШаФарик, бив. држ. саветник. И у католичкој школи наставни је језик немачки, поред којега се предаје још мацарски и српски. Српски језик предаје учитељица, која није српске народности и која га не зна како би требало, па да га с усиехом предаје! У школи је било крајем школске године 288 ученика и ученица, који су се учили у три одељења! Међу њима је било и деце источноправославне, мојсијеве а највише католичке вере. Школу издржава и о њој се стара овдашње аустро-угарско посланство. Понеки Београђани много цене ове две школе, па често хоће да дају своју децу да у њима уче, и ако оненису на бољој осиови уређене него наше српске основне школе. Ну, у овоме им смета врло умесна законска одредба по којој свако српско дете мора свршити српску основну школу. У остадом свесни родитељи, правп Срби, чине тако и без обзира на ову одР е Дбу, јер тако ваља, тако треба. Није све зло што је наше нити је све добро што није наше, о томе сам се ја уверио и кад сам упоређивао рад у овим и нашим основним школама. иросвктни гласник , II књ„ 4 св,. 1902. 31