Просветни гласник

464

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

одвошај према Кирјаку није био најбољи. Но свакако се Јован не сме без ичега даљег сматрати као охоли рушилац мира. Пре свега мора се констатовати, да како тада па тако још и много доцаије царигрлдски патријарси сами себе никада нису називали васељенским патријарсима, него им је ова титула придавана од других писмено или усмено. Бар ми можемо на основу докумената доказати, да су патријарси ову титулу добивали већ од времена цара Јустина I. (518—527). Па ни једном од ранијих папа није било ово криво. Када се Гргур потужио цару Маврићију и Анастасију Антиохијском због пе1'ап<:1шп еМмшз уоса1ш1ит, не узегпе ови озбиљно ову тужбу, него му још пребацише, да је без потребе изазвао 8сапс1а1ит. Они скоро да имађаху право, јер су Гргурови наследници у "VII. VIII и IX. веку допуштали ову титулу, коју су Грци и њима као и епископима Новога Гима придавали, док је међутим по Гргуру сваки онај, који ту титулу прима, претеча антихриста. Види се дакле јасно, да и сам Гим не сматраше читаво питање тако важним, а када су доцније Хадријан 1. и савременици немирнога доба Игњатијева и Фотијева ово питање опет потакли, беше то само учена реминисценција, која се на брзо за тим заборавила. Пихлер, а поглавито Катенбуш 1 ), поводећи се за једном напоменом код Анастасија библијотекара, не хтедоше у титули видети универзалног, него државног патријарха. Ово се донекле даје разумети, јер је врло растегљива разлика у значењу речи огМз „римска држава" и о1-/.ог>џ&уг { „васељена". Према томе би дакле и васељенски сабор био римски државнн синод. Оваквом схватању ишле би у прилог и речи Евсевија о првом васељенском сабору' 2 ). Стари пак од почетка тумачили су титулу о1хор^ап,х6д литдкхдх^д као васељенског патријарха 3 ). Према томе дакле држање Гргура Великог даје се разумети, јер ознака ова није сасма невине природе. Шта више у њој се опажа јака претензија на вдаст. Међутим на

Ј ) Каиепћизсћ, Бећгћисћ <1ег Уег§1е1сћепс1еп Коп^еззшпзкиисН 1, 116 и даље. 2 ) Еизећ. уЦа Сопб!;. III, 7. 8. 3 ) Већ Рустикус, Вигилијев нећак, тумачи ову титулу оиде где се она на Ефеском сабору први пут јавља, као титулу универзалног иатријарха: по1а ишуег81 агсМер!зсорив типсИ. И Јустинијан (Со(1. I, 2,- 24.) не назначава епископу Цариграда никакав оФицијалан положај. него старешинство над свима црквама: Соп81ап(;1пороИ(;апа есс1е81а отшит аНагит еб! сари4. Исто тако назива ТеоФилакт (Шз4опае (На1о&из 8) патријарха Сергија: тог џеуаг тТјд апагга)(6&ег о^коуцеуцд ар/мреа ка\ проеброг, а настављач Теофана (193, 12) вели о Игњатију: тсрое тог т?/д ттатрсар/бад &рогоу а^ајЗ^јЗа^оуо^ каХ тјјд осхоуџе^г/д тоуд о1агсад еџлштепо^шг. Особито јасиа је деФиниција Прокопија из Цезареје на VIII. васељенском сабору 879: тоутоу 'елџвпгу етт' аЛгј9е!ад е1га1 тог тоу ачџпаутод хбоџоу т У јг еп1отао1Г Ла/огта , е1д тулог тох>\аџ%Ш1џ&год Хр«тгои тоу 9ео!о (јџпг. Патријарх »Христов сјајни одблесак® није само државни патријарх, него велики пастир свију народа.