Просветни гласник

РАДЊА ГЛАБНОГА ПРОСБЕТНОГА САБЕТА

814. РЕДОВНИ САСТАНАК 13. шарта 1902. године Били су: председник д-р В. Бакпћ; потиредседник С т . Довчевнћ; редовни чланови : д-р Свет. Радовановић, д-р Михаило Петрови!., Ср. Ј. Стој ковић, Ср. НашиЦ Стеван М. Веселиновић, Љуб. М. Протић, Момчило Иваннћ и Драгутин К. Антић. Заступао пословођу : Радоје Домановић. I Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених посдова од 1. овога меседа, ПБр. 2286, којим је, у вези саветске одлуке од 23. јануара ове године СБр. 89, изволео доставити Савету на оцену уверења о владању г. Живојина Бр. Степановића, пређ. учитеља, од оних надлештава код којих је г. Степановић бивао у служби од кад је престао бити учитељем и уверења од општина у којима је живео г. Стенановић кад није бивао ни у каквој служби — с питањем: да ли г. Шивојин Бр. Степановић, пређашњи учитељ, може понова бити учитељем народних школа. Гдавни Просветни Савет, пошто је размотрио све акте по кривици овога учитеља и уверења, коЈа је он накнадно поднео, оддучио је: да г. Живојин Бр. Степановић, пређашњи учитељ, може ионова бити учитељем народних школа. II Прочитан је реФерат г. Љуб. М. Протића, редовнога чдана Савета, о књизи: „Старац Никита и његове три кћери" у сриском преводу од г-ђе Живане Милићевићке, која је модила, да се ова књижица препоручи за шкодске књижнице. РеФерат г. Љуб. М. Протића гдаси: Г<лавном Просветном Савету Прочитао сам ириповетку А. Сјеткова Старац Никита и његове три кКери, коју је с руског превела Живана..., па ми је част послати Главном Просветном Савету своје мишљење о њој.