Просветни гласник

634

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

јици и високи чиновницц. Њихова државничка умешност и политичко нскуство сачувало је византијску цркву од онаких пораза, кпкве Је доживела у VIII. веку а у то време имала се издржати борба са дипломатама и јерарсима првога ранга као што беху Хадријан I., Никола I. ц Јован VIII. Грци су добро појимали шта им вреде ови патрнјарси од лајика и када су 879. папски легати захтевали да се бар у будуће не подижу лајици на патријарашки престо, усташепротив овога — што заиста пада у очи — легати три источна трона, код којих је најчвршћа корена ухватила пракса да се из монашког реда бирају патријарси. Но не с.ме с:е заборавпти, да су овн сироти монаси живели о трошку царске владе, те су под притиском') исказали своје назоре, истакнувши: „То се ни најмање не проттш црквенол реду. Ни једна столица на Истоку не преза да нодигне онога на патријарашко достојанство који врлинама друге надмаша, иа био тај лајик, монах или свештеник'*). Христос није спшао на земљу једино ради клирика и награду за врлпне није само одредио за ове, него су ове приступне читавом хришћанском свету. Када бп се онај предлог примио, то би све патријарашке столице опустеле и пропале, јер баш највиђенији од наших натријараха потичу из лајичког сталежа. Стога не можемо примити овај предлог, да не би изгледало као да смо гласали против наших нрвосвештеника" 3 ). И сабор се приклови оваком мишљењу, изјавивши, да ће у главном за ово досто.јанство узимати у обзир свештенике н монахе, но ако се за ово место нађе који веома ногодан лајик, не ће се ни тај искључити. Црква је једино одржала одлучну победу у једној врло важној тачци, а наиме у погледу руковођења васељенских сабора. До сада су руковали саборима, као што смо видели, цареви или њихови комесари, а у Никеји оиажамо да духовни сталеж руководи сабором. При почетку расправљања предложили су сицилијански еиископи: „Што се тиче овога сабора држимо, да је достојно и у сваком погледу згодно, да при почетку питања која нмамо да расправљамо, отпочне прво и изнесе пред збор што је иотребно старешина престонице Цариграда — Новога рима, наш пресвети архнепископ". Предлаже се дакле, да се патријарху даде председништво у збору а с тиме и спојено нраво утврђења пословника, пгго је сабор одмах прихватио 4 ).

*) За време Фотијева прва патријарховања беху источки легати присташе Фотијеве, за вреде Пгњатија беху онет његове присташе, а сада их оиет видимо као Фотијанде. Једном речју, јасно се опажа утицај бакшиша.

2 ) Наравио да је Фактично поиуњавање ових столица у тадашњој епоси оштра сатира на ову напомену.

3 ) Мапз! 17, 489.

4 ) Упор. Нег§епгб(;ће1'. РћоИиз 1, 249, који .мисли да су Тарасију место папским легатима стога устунили ираво председништва, што се одликовао великом окретношћу као ранији државник.