Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

637

са знањем да негпто забрањено чини "') Но Теодор сс овим није дао збунити. Иомоћу Новога Завета и списа св. Василија доказује он, да и онај, који је нижи по положају али јачи по знању и разуму, може упућивати оне који су виши од њега. 2 ) Па и напомена, да је ЈосиФа ослободио синод, не дотиче се Студита. 0 ауторнтету кандида изражава се он скоро с таквим омаловажавањем као и Лутер: „Црква Божја остаје невредима и ако је погоде мнош удари, а врата адова неће Је савладати. Она не трпи да се нешто рече или учини против постојсћих правила и наредаба, и ако често многи пастири скрену с правога пута. Они су 3 ) сазивали велике и добро иоссКене саборе, називајуЛи се црквом Божјом и иравећи се да и. к је много стало до канона, а овамо су у истини радили иротив њих. Па шта има ту нечега особитога, ако се сада случајно састали 15 епископа те некога, којн је по канонима из два разлога свргнут, ослободили кривнце и дозволпли му да опет врши своју свештеничку дужност? Сабор дакле, господине мој. не добива значај иросто тиме што се скупе епископи и свештедици, па ма колнки био њихов број : „Јер бол.и је и један који дела по Божјој вољи, него хиљаду безбожних" (Сирах 16, 3)... Првосвештеници немају власти да се простиру ван канона; не, они имају да се владају према правилима вере и да чипе како су и стари чинили. 4 ) Па и са патријархом, са којим со доцније измирио, не беше он задовољан: ДПта да речем о првосвештенику ? Он с нама не опћн, неће за нас да чује, а у свему испуњава царску вољу." 5 ) Особито га је љутило што је јавно мњење држало да јо он с тога тако жестоко устао против патријарха, што му тешко беше да сам није постао патријарх. Он се позива на страшни суд, којн ће показати да он говори истину. „Када бих се ја људнма донадао не бих био слуга Христов." 6 ) Еао бранилац црквене слободе енергично устаје он иротнв вла ;е. Он пориче цару свако право да се пача у црквене послове. За њега је сасма непојмљиво, да за цара не важе оне правне норме које важе за

Ј ) ТћеоЗоп 84и(И1;ае ер. 1, 5. стр. 188, е<1. Уепе4. ' 2 ) Одушевљење Студита за Стари Рим може се донекле тумачити тиме, што код њега апсодутно не беше осећаја за црквену субординацију. Он је своју безусдовну оданост ирема Старом Риму с тога тако јако ваглашавао, да би дошао до слободе, како би што одлучније истуиити могао нротив енискона Новога Рима. Пошто је црквени мир био успостављен, нови натријарх, св. Методије (843-8Ј7) најстрожије осудио је ову тежњу за опозицијом код Студита. Тако је он рекао некоме монаху: /Ги си монах, с тога ти није дозвољено да критикујеш поступке свештеника, него ти се имаш њима покорити а не њих себи потчинити и критиковати.« 3 ) Ово место задало је доста муке коментаторима. Вароније држи да се ово тиче квивисекстума, али о њему се Теодор изражава похвално. 4 ) Тћеос!. 81и(1. ор. сН. I. 42. стр. 222. 5 ) На спом. месту I, 26 стр. 225. 6 ) На спом. месту I, 28. стр. 230.