Просветни гласник

638

ИРОСВКТПИ ГЛАС1ШК

остаде смртне. „Да би одбранили своје становиште истичу, да се на дареве не могу применити прописи јеваиђеља! Погледајте новога иретечу ангихриста!.... Ако цар не стоји под сшшм закона, онда су само две могућности : или је царБог; јер само Божанство не потчињава се закону, или онда нема закона те влада револуција". 1 ) Теодор нам се показује овде као ванредно смео политички мислилац. Као што он и његови једномишљеници одричу царству сваки свештенички карактер, тако исто не признају они оно „Рппсерз 1е§1ђиз зоМин ев!". Ови строги хришћани потпуно су одлучни да уклопе божанску сличносг царскога величанства, овај поганкчки остатак. „Ми смо примили једно јеванђеље и ко од њега одузме и најмањи делић, долази под немнлостиви суд, па био тај и анђео с неба. Па да ли је цар виши од анђела?" Доцније иде Теодор још даље, иступајући против царева још оштрије. Наравно да су у том одсеку долазили на престо цареви, непоштовачи икона, према којима је Теодор био решен свију лојалних дужности. Цару Лаву Јерменину (813-820) рекао је он: ,0 царе, не би требало да теби, који си се окренуо од свега доброга, што у будуће говоримо нити да ти одговарамо. Али будући да иас Формално изазиваш на питања и одговоре, то ћу ти пре свега одговорити, да право управљања црквом приличи свештеницима и учитељима, а цару брига око политичких нослова. Ово је рекао и апостол (на ЕФесце 1, 12) у својој посланици: Бог је поставио за цркву у првом реду апостоле, па пророке и напокон учитеље. Али нигде не спомиње он цара. Јер онпма спада у дужност да издају законе о догмама и вери, а теби да се иокораваш њима, и себи ништа да не грабиш."' 2 ) Према уобичајеним назорима на Истоку одговара цар потпуно коректно: „Ти мене према томе гониш из цркве." Ни св. Максим није излазио са оваквим апсолутним негирањем државнога права надзора. Но Теодор се чврсто држи овога становишта: „Не гоним те ја, него женик цркве и божанеки апостол, једном речју ти си сам својим делима узрок овоме. Хоћеш ли опет да се врнеш заједници, то ступи на страну нашу, који иоштујемо истину и обожавамо слику Христову, следујући у свему нашему нрееветом натријарху и признатим светим оцима 3 ).... Наследник .Јава, Михаил (820—829) беше врло толерантан; он допушташе са изузетком у престоници, поштовачима икона да слободно одржавају своје обичаје. Теодор се с тога надао даћесеонјош врнути ортодоксији. Но разочаравши се набрзо, није вољаи ни да се с њиие упушта у диспут у питањима вере: „Већ „1ав ииађаше исту намеру да

г ) На спом. месту I, 36 стр. 247. 2 ) Ово извођење иотиче из Јоћаппев Батазсегтв ог. II. с1е 1та^. с. 12 р. 336 ес1. Ј^е (Јшеп и даље из св. Максима. 3 ) ТћеоЛоп 8(дкШае \'Иа р. 37.