Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

виши ауторитет: и Моав, т. .ј. Византија иема закона, јер је одбацнла јеванђелско иго... постала је безумна и испија крв као лавица... Каос неба стигла .је опомена са пресветог римског троиа, и у њој се кличе: Шта си учинила ? Одрекла си се Христа и његову слику одбацила." 1 ) 0 папском примату изражава се он скоро претерано у писму папи Пашалису (817—824); „Саслушај нас, апостолска главо, Богом изабрани пастиру Христова сгада, носиоче кључева небеске државе, стено вере, на којој је католичка црква саграђеаа; јер ти си Петар, пошто си утврдио и украсио Петрову столицу; ми смо у истину уверенп да Господ 'ош није оставио нашу цркву.... Христос је теби рекао: „Када се ти Један пут обратиш, појачај своју браћу (Јука 22, 32). Сада је и место и време. Помогш нам ти, који сп ово звање примио од Бога.... Очарај кривоверне бестије Фрулом божапске речи.... Нека читава земља чује када ви, сазвапим синодом, прокунете нападаче и непријатеље наших светих Отаца." 2 ) Скоро псто тако изражава се он још у једном писму које је са осталим монасима упутио папи: ,Ми смерни дознасмо у истину, да је ирави наследник главног апосгола руководио римском црквом. Ми смо заиста уверени, да Господ није осгавно иашу цркву. Јер једино код вас Божјим провиђсњем нађе она помоћи и спаса у овим тешким временима. Ви сте заиста чисти и бистри извор праве вере, ви сте спгурно и мирио пристаништо читаве цркве у овом праску и бури јеретизма." Тако је дакле Теодор Студит као нико пре њега са чврстим уверењем до своје смрти бранио слободу цркве и примат римскога папе. Обе цркве броје га међу своЈе светитеље и уздижу га високо као свога црквенога учитеља. Римска црква чини то с већим иравом него православна, у којој су набрзо завладали потпуно други назори. Теодор и његове присташе беху већ врло изоловани са својнм папским пазорима 3 ). Истина у мало кашњим немирима из времена Игњатија и Фотија показало се, да римска црква имађаше у грчкој цркви врло одане присталице, али ови беху у мањини. Изгледа шта више, да је ово пријатељско расположење према Риму ове строге и смерне партије учинило, да је она изгубила сваку популарност и сваки утицај, пошто је огромна већпна народа мислила сасвим друкчије. Већ је 692. окунљени сабор оштро осудио читав низ римских употреба и обичаја, тако напр. забрану женидбе свештеницима и ђаконима, пост у суботу и т.д. Ове осуде не смеју се никако сматрати као ситнице, јер то су први покрети грчке нацио-

Ј ) На спом. месту II, 62 стр. 385. г ) На спом. месту II, 12 стр. 314. 315. 3 ) Пошто је православље 843. утврђено, остадоше ипак меродавнп назори иравославне чиновничке партије. Нови патријарх Методије, и ако је потидао из монашких кругова, не беше пи најмање заступнпк црквене слободе. Он попрети Студитима. анатемом, ако пе буду одбацили списе, у којима се љихов узор с непоштовањем изражава о св. патријарсима Тарасију и НићиФору. Нег§еигбШег, РћоМив 1, 3 54.