Просветни гласник

НАУКА И ИАСГАВА

779

Е1 џег 1; Vџ јЗ о V Ле V о с а (НХтнгта [101 бохе1 е1х'сс1, лоХЛск џо/. хссуаУа уеро1то" е1 бв [Иј, га гарг/.а ! ' &2.С апд?.о1то хаХ аХХод о Т1С тошдта уе де^ос! Л(а ЈСадбрбн: араддо^рбеХ ае/.а.г гбшд, џђ вг уе хесд-1 тг/01с, осе (Ј01рбт](Ге1аг! У латинском је овде онако као што и код нас већином бива, нпр.: Же У1уат 81 сопсесЈо, и! е1из ге1 сир1<Иог 818 диат е§о 8ит! Регеат, 1е 11131 тошепИз <оШео раепе отпЉиз ађбепз! — Ш)1 рго все1еге сП, 81 диа е$1 сое1о р!е1аз ^иае 1аНа сиге(",, регзокап!; §га1ез (Н§иа8 е! ргает1а гесТап!, <1ећИ;а! Проклета тп моја рана била, ако злато са коња не снимиш. — Ако иут иутује, срећно путовао! — Ако мене не аослушаш, сбе што радио и о чему се Богу молио, све ти узалуд и наопако обртпило! Дакако тога бива и у грчком: ДЛЛ* ео о1 1ло1(/ &ат1 <р(Хоис г 1бееи> хае ХжеОд-ш о1хог, дхр^ хажтс, е'Хд-01! — Кс/Л •рдг, е1 Т1 тсои ев т с, тсС&ош џо/.! с) Прогаасти придев често има концесивно знпчење, нпр.: Елааило се, не клаиило, јешћу те, платио сам те. — Јео не јео, иио не иио, терао не терао, нећеш га стићи (упор.: Карај је, мајко, не карај, удри је, мајко, не удри, она је моја те моја). — Богме, господару, ти се шалио или не шалио, ја сам за истину примио. — Куд иукло да иукло, треба покушати. — Било зло, било добро, казаћу вам. — Било да кажем, било да не кажем, све ти је једно. — Било што (како) било, морамо се јавпти. Из грчког и латинског овамо долазе они исти примери које смо споменули говорећи о кондиционалу у концесивном значењу (у. стр. 774. тач. /3). 2). Прошасти придев често се мења и употребљава као и сваки обични придев. Од транситивних глагола он нема никакве придевске особине до те што показује род, број и падеж свога подмета, и према томе не може се уиотребити као придев. Напротив многи прошасти придеви од интранситивних глагола мењају се по падежима, и стоје уз неко име час као атрибути, а час као предикативне допуне или као предикати објеката извесних глагола. При томе многе од њих и не осећамо као глаголске облике, него као обичне придеве (зрео, зрелији, најзрелији, врео, врелији, неваљао, остарео, сустао, пристао итд.), и чисто је заборављена веза између њих и дотичних глагола. Други опет осећају се и као глаголски облици, јер се не удаљују толико од оног значења које имају њихови глаголи. Примери: Поли га кључалом водом. — Па сустала коња одјахао. — Вели Марко остарелој мајци. — Наш султане, огријало сунце. — Удари га увелом јабуком. — Кад оружје сташе дијелити, мен' дадоше старо зар-ђало (упор.: И загледа сабљу зарђану ). — Хајде брже те спомени бабу и умрле.

С ( I