Просветни гласник

780

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ваше витезове. — Прошла се времена не враћају. — Ено брда обрасла малом шумом. — Нрође преко смрзле воде. — Да у иаломе човеку поновимо облик Божји. — Ускрслому нека се покдоне. — Предаду му хаљине игумана умрлога. — Л.егне на траву и оиало липово лишће Покаже прстом на иолегло влаће. •— Чека као озебао (атриб. место супст.) сунце. Из грчког језика овде би дошли овакви примери: "Ебо^е бе хаХ то1>д (Ттдатгјуоћд б(хгц> гјпо( Т %е 1 г тоЂ п а д е X гј X v■9-бтод хцоуоу (за „прошавше" = за прошдо вр.). О р е1 [гтјдеу егЈАартј&ерта таХгј&ед еГтсео^ беос , отјх ар охргј Т ш / и , еусоуе хо(1'ог аХигјдсог а/сарклр ттг' аттоЛшХотшр лдиуџассор (про- г налих ствари) еспеХу. ' АЛЛ' мстте ( Т тгј Х гј џегес еџпебог тјт 1лХ тоџрш ареоод евтехес т е&угјбтод (умрла човека) це усуасхбд. "0 уа(> евтс ^еС^кУто V идттр ех тоВ п а () е Х гј X V д- б т о д хобџо^, гоЂто пддд та џеХХорта (ЈеХтссТтог гјпссдхес. Но ко виде чини с' невидео, ко би даље чини се нечуо. —• Шта се чиниш нечуо ? Та два придева су од транситивних глагола, али су употребљени придевски као придеви од интранс. глагола и с тога долазе овамо. '0 бе ле^оџтг тјбгј усед улопепшхтд &тг>ух осггг. ФаСгоџас тоСџо^џ еут %а ()1 .тод тет^хцхтд тбте ха1 о/ј [л&јмрешд ог)б$. Т1џшд (ад. Нађе оружје сво прашно и зарђало. — Наћ' ће те млада засиала, Стака ће тебе будити. — Затекох га жедна и изнемогла. Мета тата огЈте ^тгта 5 Одбгтаг оИге теУ-гухбта (нити умрла, мртва) о^бесд е1бе тхшлоте. 'ЕлеХ бе гјХИег еХеуег оа осо1То т е У- ргјх б т а д лоХХо1к егдцстелг. Кал елес V џад е1бор е1д поХХа хаха $ џп епт шхбт ад (како сте « упали, или упале) еЧдгцш елотцаајхгјг. Е1бои (Ттдатоу е1д тјјр хшдцу е в($ е ј! Х гјх б та.

Радња која је извршена на неком предмету и постала његово својство или је тако помишљена казује се трпним придевом. Како такво прелажење озпачавају само транситивни глаголи, то по правилу од њих се и јавља трпни нридев и има пасивно значење, а ретко бива да има које друго значење или да се јавља од интранситивних глагола.') Како му 7 ) Као год српскн тако и лат. јез. има само један трпни придев (рагк. регГ. равв.). Старосл. јез. има не само раг{. рег^. равз., него и раг1. ргаез. разз., а грчки језик поред та два има још п раг4. аог. рааз., само што у грчком наставак, који

Трпни придев